Iz stambenih zgrada u blizini fabrike Azovstal u Mariupolju u subotu je evakuisano 46 civila, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.
Na video snimku koji je vojska objavila u nedelju vidi se kako ljudi odlaze u autobusima označenim simbolom ‘Z’. Mogu se videti i kola hitne pomoći.
„Dve grupe civila su 30. aprila, zbog uspostavljanja primirja i otvaranja humanitarnog koridora, napustile stambene objekte uz teritoriju čeličane Azovstal“, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane.
U njemu je precizirano da je 25 lokalnih stanovnika napustilo lokaciju tokom dana, a 21 kasnije.
Svim civilima obezbeđen je smeštaj, hrana i neophodna medicinska pomoć“, saopštilo je ministarstvo.
Dana 21. aprila, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je predsedniku Vladimiru Putinu da je Mariupolj u potpunosti pod ruskom kontrolom osim fabrike Azovstal – poslednjeg džepa otpora. Izgrađen u sovjetsko vreme, objekat ima ogromnu mrežu podzemnih tunela, koji su ukrajinske snage pretvorile u tvrđavu.
Putin je prekinuo napad na fabriku i umesto toga ponudio onima koji su tamo ukorenjeni šansu da se predaju. Svakom ko položi oružje Rusija je garantovala očuvanje života i „pristojan tretman prema svim međunarodnim normama“.
Militanti iz Azova i ukrajinske snage su, međutim, zahtevali da im se dozvoli da odu uz pomoć neimenovane „treće strane“, a da pritom zadrže i svoje lično oružje. Oni su takođe tvrdili da predaja nije opcija.
Rusko Ministarstvo odbrane ranije je tvrdilo da je Ukrajina kriva za neuspeh prethodnih pokušaja uspostavljanja humanitarnih koridora za evakuaciju civila.
Kijev i Moskva su se međusobno optuživali za ometanje evakuacije civila za koje se tvrdi da su zarobljeni zajedno sa ukrajinskim borcima. Tokom nedavne posete Moskvi, šef UN Antonio Gutereš rekao je Putinu da su ta organizacija i Međunarodni komitet Crvenog krsta spremni da pruže pomoć u evakuaciji civila iz Azovstala. Nakon što je Putin „u principu“ pristao na ponudu, UN su formirale radnu grupu za pomoć u evakuaciji.
Rusija je poslala svoje trupe u Ukrajinu krajem februara, nakon neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014. godine, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokol iz Minska uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
