Poslanik Adam Kinzinger, republikanac iz Ilinoisa, najavio je u nedelju da će predstaviti rezoluciju kojom se odobrava upotreba vojne sile ukoliko Rusija rasporedi „hemijsko, biološko i/ili nuklearno oružje” u Ukrajini. Kinzinger je neprestano zalagao za učešće SAD u tekućem sukobu, a ranije je podržavao mere za koje su kritičari i predsednik Bajden rekli da bi dovele do „trećeg svetskog rata“.
Kinzingerova rezolucija bi ovlastila predsednika da koristi američku vojsku da „pomaže u odbrani i obnavljanju teritorijalnog integriteta Ukrajine“, kao odgovor na hipotetičku rusku upotrebu hemijskog, biološkog ili nuklearnog oružja na tlu Ukrajine.
Rezolucija bi dala predsedniku isključivo ovlašćenje da utvrdi da li se takva agresija Rusije zaista dogodila, bez potrebe za bilo kakvom međunarodnom istragom. Shodno tome, to bi moglo da podstakne ukrajinske snage da izvedu takav napad u nadi da će uvući SAD u sukob, jer su komandanti u Moskvi optužili Kijev da planira.
Kao ovlašćenje za upotrebu vojne sile, ili AUMF, rezolucija bi funkcionisala kao AUMF nakon 11. septembra, koji se obnavlja svake godine od 2001. Ovo ovlašćenje je dalo američkim predsednicima pravno odobrenje da napadnu više od deset zemalja od 9/11, uključujući Avganistan, Irak, Siriju, Somaliju i Jemen, bez zvanične objave rata.
„Kao što je predsednik Sjedinjenih Država rekao, Putin mora biti zaustavljen“, navodi se u saopštenju Kinzingerove kancelarije. „Prema tome, glavnokomandujući najveće svetske vojske treba da ima ovlašćenja i sredstva da preduzme neophodne radnje da to učini.
Kinzinger, republikanac koji se slaže sa demokratama po većini pitanja, već je javno pozvao na umešanost SAD u sukob. U roku od jednog dana nakon što su ruske snage ušle u Ukrajinu u februaru, Kinzinger je zahtevao od NATO-a da uspostavi „zonu zabrane letova“ nad zemljom, što je potez kojim bi se vojni savez predvođen SAD obavezao na obaranje ruskih aviona i udar na rusku protivvazdušnu odbranu. sistema.
Dok je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski takođe tražio takav potez, Bajden je to odbio, rekavši da bi to izazvalo „treći svetski rat“ sa Rusijom. Kinzinger je takođe vršio pritisak na Bajdenovu administraciju da pošalje borbene avione koje je donirala Poljska u Ukrajinu, što je administracija odbila. Navodeći rizike vezane za isporuku američkih pilota ratnih aviona u aktivnu zonu sukoba, Bajden je ponovo rekao da želi da izbegne „Treći svetski rat“.
Trenutno nije jasno da li će i kada će Kinzingerova rezolucija biti izneta na glasanje. Sam Bajden je rekao da će SAD „reagovati” na bilo kakvu upotrebu oružja za masovno uništenje od strane ruskih snaga u Ukrajini, ali je izbegavao da povuče bilo kakve obavezujuće „crvene linije”. Umesto toga, SAD su nastavile da isporučuju oružje Ukrajini i trenutno obučavaju ukrajinske vojnike o nekim od ovih sistema naoružanja u Nemačkoj.
Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, nakon neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014. godine, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokol iz Minska, uz posredovanje Nemačke i Francuske, osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
