Bez Manipenija i bez M, prethodno neobjavljen scenario otkriva Flemingove originalne ideje za Munrejker.
U akcionom filmu Munrejker (Moonraker), Džejms Bond beži iz Ralja, zlikovca sa metalnim zubima, zmajem koji se katapultira iz glisera baš dok se vozi preko provalije vodopada. To je jedna od brojnih neobičnih scena u filmu koje Ian Fleming nikada nije napisao u svom originalnom romanu 007. I ne može biti drugačije od autorove sopstvene verzije filma, prema ranije neobjavljenom scenariju, piše Gardijan.
Godine 1956, godinu dana nakon što je objavljen roman Munrejker, Ian Fleming je napisao sopstveni filmski tretman od 150 stranica sa zapletom koji je ozbiljan kao što je film iz 1979. lagan, uprkos šarmu Rodžera Mura kao izmišljenog špijuna.
Kao i u romanu, Bond je prikazan kao hladnokrvni ubica, ali Fleming pravi neke promene. Šef britanske tajne obaveštajne službe se ne zove „M“, i više liči na ljubaznog gradskog gospodina iz 1950-ih nego na grubi karakter romana i filmova. M-ova koketna sekretarica, gospođica Manipeni, upadljiva je po svom odsustvu.
Koknijeva karta po imenu Toš – specijalni službenik filijale koji radi na tajnom zadatku – jedan je od novih likova koji se bore protiv zlikovca Huga Draksa.
Džon Gilbert, stručnjak za Flemingovu književnost, rekao je za Observer: „Ovo je prvi scenario koji je napisao Fleming koji zamišlja Bonda za veliko platno. To je njegov jedini pokušaj filmskog scenarija, tako da je veoma važan. To je veoma Bondijanski scenario – megaloman koji želi da vidi propast Britanije.
Ali Rank Organisation, u to vreme najveća filmska kompanija u Velikoj Britaniji, nije uspela da vidi svoj potencijal. Otkucani scenario, koji je još uvek bio u fascikli Rank, ostao je zaboravljen decenijama nakon što ga je Fleming predao.
Pisac je morao da sačeka do 1962. godine, dve godine pre svoje smrti, da vidi bilo koji od svojih romana adaptiranih za bioskop: Albert („Cubbi”) Brokoli i Hari Salcman su adaptirali njegov roman iz 1958. Dr No za sada klasični film sa Šonom Konerijem, koji dovelo do jedne od najuspešnijih filmskih franšiza. Svih 12 Bondovih romana, uključujući Iz Rusije s ljubavlju, postali su popularni filmovi, iako su se mnogi odvojili od Flemingove originalne radnje.
Nerazvijeni scenario je izašao na videlo kao deo velike kolekcije Bondovog materijala koju su prikupile dve vodeće antikvarne knjižare u Londonu, Peter Harrington i Adrian Harrington Rare Books, gde je Gilbert stalni stručnjak za Fleming.
U scenariju, 007 i policajka idu na kupanje na obalu Kenta. Gilbert je rekao: „Bond nosi svetloplave šorc za kupanje – plave kao i njegove oči – koje će postati definitivna slika Bonda, zajedno sa crnim smokingom, koji je portretisao Koneri, a oživeo Danijel Krejg. Čini se da ovde potiče od Fleminga, a ne od nekog kasnijeg scenariste. To je prilično značajno. Moguće je da je Fleming to razvio kada je razgovarao o narednim filmovima sa Brokolijem i Salcmanom.“
Fleming je bio oficir u britanskoj pomorskoj obaveštajnoj službi tokom Drugog svetskog rata i bio je novinar pre nego što je postao pisac romana sa punim radnim vremenom. Gilbert je rekao da je njegov scenario bio fascinantan, ali „previše deskriptivan”. Pravi scenarista bi se koncentrisao na dijalog, sa minimalnim uputstvima: „Zato je to 150 stranica. Scenariji za filmove o Bondu… obično imaju 100 stranica. Ali čita se veoma dobro.”
On je dodao da je scenario „mnogo ozbiljniji” od filma iz 1979. godine, koji odražava vreme kada je nastao: „Preti vam hladni rat i ozbiljne nuklearne pretnje. Tokom 1970-ih, filmovi su odražavali klimu koja nije bila opasna po život.“
Scenario je bio ispod radara sve dok se nije pojavio na aukciji u Bonhamsu 2015. godine, odakle ga je kupio privatni kolekcionar.
Endrju Liset, autor biografije Ian Fleming: Čovek koji je stvorio Džejmsa Bonda, rekao je za Observer: „Pronalaženje ovog scenarija je veoma uzbudljivo. Fleming je bio opsednut snimanjem njegovih knjiga. Veoma se trudio da zainteresuje producente u Velikoj Britaniji i SAD.
„Godine 1954. dopisivao se sa producentom Aleksandrom Kordom, koji je pročitao dokaz njegovog drugog romana, Živi i pusti da umre, i pohvalio ga. Fleming mu je pisao o svom trećem romanu – koji tek treba da bude napisan – koji će biti Munrejker. Rekao je da je to „ekspanzija filmske priče koju imam u mislima od rata“. Ovo je bio „pravi triler sa posebno engleskim, ali i opštom privlačnošću, omogućavajući neke divne filmske postavke“. Zatim je otišao na Jamajku da napiše knjigu, koja je izašla sledećeg proleća. Poenta je da je Fleming uvek zamišljao Munrejkera kao „filmsku priču“. Dakle, pronaći njegov scenario je posebno zanimljivo.”