Plan Vašingtona da proširi svoja ovlašćenja da „zapleni i oduzme“ imovinu takozvanih ruskih „oligarha“ za pružanje finansijske pomoći Kijevu nije ništa drugo do „eksproprijacija“ koja gazi samo pravo na privatnu svojinu, rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov. u petak.
„Ovo je veoma opasan presedan“, upozorio je on i dodao da bi takav postupak predstavljao „teško kršenje bilo koje pravne norme“.
Takav potez može samo da izazove „duboko nerazumevanje i odbacivanje“, rekao je Peskov i dodao da sama činjenica da američka vlada razmišlja o takvom potezu pokazuje „koliko su krhki postali svi univerzalno prihvaćeni temelji“ u oblasti prava privatne svojine. , kao i u ekonomiji i politici.
Ovo nije ništa drugo do obična eksproprijacija privatne svojine koju [SAD] pokušavaju da lažno opravdaju.
Njegovi komentari su usledili dan nakon što je Bela kuća predstavila niz „sveobuhvatnih predloga” sa ciljem da se navodno pozovu ruski „oligarsi” i elite na odgovornost za ono što SAD smatraju ruskom invazijom na Ukrajinu.
Predlozi uključuju „uspostavljanje pojednostavljenog administrativnog organa za zaplenu i oduzimanje imovine oligarha“, između ostalih mera. Vlast, uključujući predstavnike ministarstava finansija i pravosuđa, trebalo bi da bude u mogućnosti da oduzme američku imovinu ruskih pojedinaca koji su podvrgnuti sankcijama ako ta imovina „ima vezu sa određenim nezakonitim ponašanjem“. Odluka bi tada bila preispitana na saveznom sudu.
Prihod od oduzete imovine bi potom trebalo da bude prebačen u Ukrajinu kako bi se „otklonila šteta od ruske agresije“, navodi se u dokumentu. Ranije je Njujork tajms objavio da je Predstavnički dom usvojio neobavezujući zakon kojim se Bajdenova administracija poziva da proda zamrznutu luksuznu imovinu ruskih „oligarha“ i koristi sredstva za pružanje dodatne vojne i humanitarne pomoći Ukrajini.
Prema pisanju lista, ranija verzija zakona, koju je, između ostalih, podržao i lider većine u Senatu Čak Šumer, uključivala je odredbu koja omogućava Bajdenu da proda zaplenjenu rusku imovinu i da dobijena sredstva koristi kao pomoć Ukrajini.
Predlog zakona je naišao na otpor Komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma i advokata iz Američke unije za građanske slobode (ACLU), koji su izrazili zabrinutost zbog „potpunog odsustva bilo kakve pravne zaštite“ u zakonu, zbog čega bi „američki sud poništio obe zakon o sankcijama i same sankcije“, objavio je NIT, citirajući Kristofera Andersa, federalnog direktora za politiku u ACLU-u.
Kao rezultat toga, poslanici su zakon pretvorili u neobavezujuću rezoluciju koja je i dalje usvojena sa 417 glasova za i osam u Domu.
Vašington i njegovi saveznici su ranije uveli sankcije bez presedana protiv Moskve zbog njene vojne operacije u Ukrajini. Sankcije su uglavnom bile usmerene na finansije i bankarski sektor Rusije, kao i na avijaciju i svemirsku industriju. Zapadne zemlje su takođe zaplenile imovinu koja pripada ruskim biznismenima za koje se smatra da su bliski Kremlju.
Rusija je napala svoju susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
