Segregacija u švedskom društvu je otišla „predaleko“ i integracija imigranata je „previše loša“, priznala je premijerka Magdalena Andersson u četvrtak, nakon nasilnih nereda tamo ranije ovog meseca. Nemiri su izbili nakon što je antimuslimanski političar Rasmus Paludan najavio goruću „obilazak“ Kurana tokom svetog mjeseca Ramazana.
U neredima je uhapšeno na desetine ljudi, zapaljena škola i povređeno više od 100 policajaca u zemlji u kojoj je tokom migrantske krize 2015. godine oko 163.000 migranata zatražilo azil – više ljudi po glavi stanovnika nego u bilo kojoj drugoj zemlji EU.
Komentarišući ove događaje na konferenciji za novinare, Andersson je rekao da je „segregaciji dozvoljeno da ode tako daleko“ i da je rezultirala pojavom „paralelnih društava“ u Švedskoj, koja žive u „potpuno drugačijim realnostima“.
Po Anderssonovom mišljenju, integracija je bila „suviše loša“ jer je društvo „preslabo“, a resursi obezbeđeni za policiju i socijalne službe nedovoljni.
„Moraćemo da preispitamo naše prethodne istine i donesemo teške odluke“, rekao je novinarima premijer, koji predstavlja Švedsku socijaldemokratsku partiju koja je na čelu vlade od 2014. godine.
Ministar za integracije i migracije Anders Igeman, koji je govorio na istoj konferenciji za novinare, rekao je zauzvrat da se pitanje kriminala bandi ne može rešiti bez rešavanja problema segregacije. Zbog toga, najavio je on, švedska vlada planira da uvede dalje mere za jačanje policije i da obezbedi bolju kontrolu nad ranjivim ponašanjem mladih.
„Svako ko dobije podršku mora i da ispuni određena očekivanja“, podvukao je Igeman. Populacija Švedske rođena u inostranstvu udvostručila se u poslednje dve decenije i sada iznosi dva miliona, što je petina stanovništva cele zemlje. Otkako je primila rekordan broj imigranata 2015. godine, a više od 40% Šveđana smatra da je taj broj previsok (prema istraživanju Ipsosa iz 2016.), vlada zemlje je uvela ograničenja koja su imigracionu politiku zemlje učinila jednom od najstrožih. u Evropi.
Ove nove mere, zajedno sa državom koja policiji daje dodatna ovlašćenja za nadzor, izazvale su kritike od strane branilaca ljudskih prava, uključujući Amnesti internešenel.
