Kongres je ove nedelje zvanično odobrio šemu za slanje američkog oružja u Ukrajinu, koristeći formulu „lend-liza“ koja je bila uvedena tokom Drugog svetskog rata kako bi se zaobišlo zakone o neutralnosti. Međutim, sastavljena je još u januaru – više od mesec dana pre nego što je Moskva priznala republike Donbasa kao nezavisne i poslala trupe u Ukrajinu.
Republikanski senator Džon Kornin je 19. januara 2022. godine predstavio Zakon o zajmu za odbranu demokratije u Ukrajini, poznat i kao S.3522. Ovo je prema zvaničnoj stranici zakona Congress.gov. Istog datuma, zajedno su ga sponzorisali senatori Benjamin Cardin, Jeanne Shaheen i Roger Vicker.
Senatori Ričard Blumental i Lindzi Grejem su ga podržali već sledećeg dana, 20. januara. Druge preporuke su stizale tokom narednih nedelja, sa ukupno 14 senatora u odboru do 9. februara, ponovo prema Congress.gov.
Rusija je priznala nezavisnost Donjecka i Luganska tek 21. februara. „Specijalna vojna operacija“ za demilitarizaciju Ukrajine počela je, već 24. februara, u Vašingtonu.
Čudno je da je Senatski odbor za spoljne poslove tek 6. aprila prihvatio Corninov predlog. Jednoglasno ga je odobrio, predložio ga je lider većine Čak Šumer i usvojio glasom – nakon čega je nedeljama sedeo u limbu dok je Dom kojim su dominirali demokrate bio na odmoru. U četvrtak, nakon sat vremena pro-forma debate, Dom je to odobrio sa 417 za i 10 glasova. Svaki pojedini demokrata je glasao za, dok su svih 10 neistomišljenika bili republikanci.
I pristalice i kritičari su dali veliki deo predloga, nazvanog po šemi iz perioda Drugog svetskog rata da se zaobiđu zakoni o neutralnosti koji ograničavaju izvoz američkog oružja. Predsednik Frenklin Delano Ruzvelt je u martu 1941. godine, mesecima pre nego što su SAD ušle u Drugi svetski rat, smislio zajmni ugovor o slanju oružja vrednog milijarde dolara u Britaniju, a kasnije u Sovjetski Savez i druge zemlje.
Korninov zakon, naprotiv, suspenduje dva postojeća američka zakona kako bi se Beloj kući olakšalo slanje svih vrsta oružja Ukrajini. To eliminiše petogodišnje ograničenje trajanja programa, što sugeriše da se SAD nadaju da će sukob trajati dugo – ali takođe uslovljava pomoć da Ukrajina na kraju otplati „zakup“ ili vrati opremu ako je u radnom stanju.
RT
© Congress.gov/screenshot
Kornin do sada nije otkrio šta bi ga moglo motivisati da uvede šemu za „zaštitu civilnog stanovništva u Ukrajini od ruske vojne invazije“ pre nego što započne bilo kakve vojne operacije.
Motivacije njegovog prvog ko-sponzora, Kardina, su očiglednije. On je arhitekta niza antiruskih zakona, počevši od Zakona o Magnitskom iz 2012., Globalnog zakona Magnitskog iz 2016. i zakona CAATSA iz 2017., koji je vezivao ruke Trampovoj administraciji u odnosima sa Rusijom.
U januaru 2018. godine, na vrhuncu pomame „Rusijagejt“, Kardin je objavio izveštaj koji je naručio od demokratskog osoblja u Komitetu za spoljne poslove Senata, optužujući Rusiju za „napad“ na „demokratske i transatlantske institucije i saveze“, koristeći „ dezinformacije, sajber napadi, vojne invazije, navodna politička ubistva, pretnje energetskoj bezbednosti, mešanje u izbore i druge subverzivne taktike.”
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da sprovede uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
