Američkoj vladi je potrebno da Kongres odobri njen zahtev od 33 milijarde dolara što je pre moguće jer joj je preostalo samo 250 miliona dolara od prethodnog paketa pomoći Ukrajini, otkrila je portparolka Bele kuće Džen Psaki.
Američki predsednik Džo Bajden potpisao je zahtev u četvrtak. On je priznao da 33 milijarde dolara „nije jeftino“, ali je tvrdio da će „prepuštanje agresiji biti skuplje“.
Tokom brifinga za novinare istog dana, Psaki je upitana koji je rok kada je vladi „apsolutno potrebno“ novo finansiranje. Ona je odgovorila da je „potreba hitna, kao što je hitna potreba za finansiranjem Covida“.
„Kao što znate, imali smo 3,5 milijardi dolara vojne bezbednosne pomoći. Od toga nam je ostalo oko 250 miliona dolara. Dakle, očigledno ćemo raditi na tome da to ubrzamo i obezbedimo Ukrajincima“, rekla je portparolka.
Ona je naglasila da je za obezbeđivanje Kijevu „potrebno oružje, artiljeriju koja im je potrebna, opremu koja im je potrebna“, dobijanje novih sredstava „svakako hitno“.
U međuvremenu, i republikanci i demokrate rekli su da 33 milijarde dolara možda neće stići brzo jer je bilo mnogo pitanja koja treba rešiti. CNN je izvestio da izvori kažu da demokrate nameravaju da donesu paket do kraja maja, ali republikanci su ukazali da će im trebati neko vreme da pažljivije razmotre šta da uključe u zakon.
„Moram da prođem kroz detalje. Ne fiksiram se toliko na iznos. Više je o tome šta je to što nameravate da im pružite? Da li je to ono što im je trenutno potrebno u doglednoj budućnosti?“ rekao je američki senator Marko Rubio.
Komentarišući tekuću finansijsku pomoć i isporuke oružja iz Vašingtona u Kijev, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan rekao je u petak da SAD nisu zainteresovane za mir u Ukrajini, već da rade sve što mogu da sukob u zemlji potraje. što je moguće duže.
Zahtev Bele kuće za dodatnim finansiranjem stigao je na dan kada je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao da se alijansa sprema da podrži Kijev „mesecima i godinama” kako bi sukob sa Rusijom mogao da potraje. Takođe je otkrio da NATO ima za cilj da pomogne Ukrajini da pređe „sa stare opreme iz sovjetskog doba na modernije standardno oružje i sisteme NATO-a“.
Ove izjave su usledile ubrzo nakon što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao da su zapadne zemlje konačno počele da isporučuju Kijevu vrste oružja koje je tražio.
Moskva je, zauzvrat, dosledno upozoravala Zapad da ne „pumpa” Ukrajinu oružjem, tvrdeći da bi takve akcije samo dovele do produženja vojnih akcija i da bi stvorile dugotrajne probleme u budućnosti. Kremlj je takođe jasno stavio do znanja da će se svaka isporuka vojnog hardvera smatrati legitimnom metom kada pređu u Ukrajinu.
Rusija je poslala svoje trupe u Ukrajinu krajem februara, nakon neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokol iz Minska uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
