Danska će slati strane državljane osuđene u zemlji na izdržavanje kazne u zatvor na Kosovu, složili su se u sredu ministri pravde tih zemalja. Ukoliko parlamenti obe strane daju zeleno svetlo dogovoru, prvi zatvorenici bi mogli da budu prebačeni na Balkan već sledeće godine.
Danski ministar pravde Nik Hekerup i njegova kosovska koleginica Albulena Hadžiju potpisali su sporazum koji rezerviše oko 300 ćelija u kosovskom zatvoru za osuđenike danske migrante. Prema planu, zatvorenici koji nisu državljani Danske služiće kazne koje su odredili danski sudovi u zatvoru koji se nalazi u kosovskom gradu Gnjilanu. Kazneno-popravni objekat će, međutim, prvo morati da bude renoviran kako bi uslovi u njemu bili u skladu sa onima u danskim zatvorima.
Nakon što zatvorenici odsluže kaznu, biće deportovani nazad u zemlje porekla.
Sporazumu potpisanom u sredu prethodio je preliminarni sporazum između Kopenhagena i Prištine u decembru 2021. Bi-Bi-Si je tada izvestio da će Danska izdvajati 15 miliona evra godišnje za početni period od pet godina. Povrh toga, Kopenhagen će navodno pomoći Prištini da razvije zelenu energiju u regionu Balkana u zamenu.
Danski ministar pravosuđa pozdravio je sporazum kao „revolucionarni“, dodajući da će pomoći kraljevstvu da bolje upravlja sopstvenim „prenatrpanim zatvorima i da će ublažiti pritisak na naše zatvorske službenike“.
Hekerup je takođe primetio da sporazum „šalje jasan signal strancima iz trećih zemalja koji su osuđeni na deportaciju“ da njihova „budućnost nije u Danskoj i da stoga nećete služiti kaznu ovde“.
Komentarišući ove vesti danskoj medijskoj kući Ricau, zvaničnik je izrazio nadu da „praktična strana stvari može biti gotova u prvom kvartalu 2023. godine“.
Prema zvaničnim podacima koje citiraju mediji, broj zatvorenika u Danskoj je porastao za skoro 20 odsto od 2015. godine, dostigavši preko 4.000 početkom 2021. godine, a zatvorski sistem ove skandinavske zemlje radi punim kapacitetom.
Do dogovora između Danske i Kosova došlo je nekoliko nedelja nakon što je vlada Ujedinjenog Kraljevstva otkrila planove da tražioce azila koji stignu u tu zemlju pošalje u Ruandu, gde će čekati dok britanske vlasti obrađuju njihove zahteve. Tajms je tada objavio da će samo muški migranti biti dopremljeni u centralnu afričku naciju.
Početkom aprila, britanska ministarka unutrašnjih poslova Priti Patel otputovala je u tu afričku zemlju koja je finalizirala „partnerstvo za migracije i ekonomski razvoj“ sa Ujedinjenim Kraljevstvom. To je usledilo posle prethodnih neuspešnih pokušaja da se postignu slični sporazumi sa Albanijom i Ganom.
Međutim, u ovom trenutku nije jasno da li će objekti za zadržavanje u Ruandi biti pod jurisdikcijom Ujedinjenog Kraljevstva.
Laburistička opozicija kritikovala je šemu kao „neizvodljivu, neetičku i iznuđivačku politiku koja bi poreske obveznike u Velikoj Britaniji koštala milijarde funti tokom krize troškova života i koja bi otežala, a ne lakša, donošenje brzih i pravednih odluka o azilu“.
Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice, UNHCR, takođe je izrazila zabrinutost zbog planova Londona.
Human Rights Vatch je 2020. godine objavio izveštaj u kojem se tvrdi da zatvorenici u Ruandi pate od proizvoljnog zatvaranja, zlostavljanja i mučenja u zvaničnim i nezvaničnim objektima.
