Američki najviši general je izjavio da se Rusiji ne može dozvoliti da se izvuče sa svojom ofanzivom na Ukrajinu „besplatno“ jer bi dopuštanje takve „agresije“ okončalo „globalni međunarodni bezbednosni poredak“ uspostavljen posle Drugog svetskog rata.
„Ako ovo ostane da stoji, ako nema odgovora na ovu agresiju, ako se Rusija izvuče bez troškova, onda ide takozvani međunarodni poredak, a ako se to desi, onda ulazimo u eru ozbiljno povećane nestabilnosti”, rekao je predsednik Zajedničkog štaba američkih snaga Mark Mili u utorak u intervjuu za CNN.
Mili je dao svoje komentare nakon sastanka zapadnih vojnih lidera u Nemačkoj na kojem se razgovaralo o naporima da se pomogne Ukrajini da odbije rusku ofanzivu. Ranije ovog meseca, on je sukob nazvao „najvećom pretnjom miru i bezbednosti“ tokom njegove 42-godišnje karijere i rekao da Kina i Rusija nastoje da „fundamentalno promene trenutni globalni poredak zasnovan na pravilima“.
Millei nije objasnio da li se u ovom „međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima“ isti skup pravila primjenjuje na sve, podjednako. tj. da li je „simetričan“ ili „asimetričan“. Dakle, ako Rusija interveniše u Siriji na zahtev Damaska i SAD/UK uđu u Siriju, bez dozvole Sirije ili UN, on može verovati da je Moskva, a ne Vašington, prekršila pravila. Takvo tumačenje bi bilo u suprotnosti sa međunarodnim pravom.
U utorak je tvrdio da se Rusija mora naterati da plati cenu za svoj napad. „Ono što je u pitanju je globalni međunarodni bezbednosni poredak koji je uspostavljen 1945. godine“, rekao je Mili. „Taj međunarodni poredak traje 78 godina. To je sprečen rat velikih sila, a podvlačenje celog koncepta je ideja da velike nacije neće sprovoditi vojnu agresiju protiv manjih nacija, a upravo to se ovde dogodilo – ničim izazvana vojna agresija Rusije protiv manjeg naroda.
Millei nije spomenuo slučajeve u kojima su SAD delovale protivno njegovoj tezi, kao na primer u ilegalnoj invaziji na Irak 2003. godine.
Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin i ministar odbrane Entoni Blinken otputovali su u ponedeljak u Kijev da se sastanu sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Posle sastanka u utorak sa vojnim saveznicima u Nemačkoj, Ostin je rekao da će zapadne zemlje „nastaviti da pomeraju nebo i zemlju“ kako bi ispunile bezbednosne zahteve Ukrajine i da će se kretati „brzinom rata“ da podrže Kijev.
Osvrćući se na ukrajinske snage, Ostin je rekao: „Vaš otpor je doneo inspiraciju slobodnom svetu, još veću odlučnost u NATO-u. Dodao je „Slava Ukrajini“, ponavljajući deo zvaničnog slogana koji su koristili ukrajinski nacistički kolaboracionisti koji su se udružili sa Nemačkom Adolfa Hitlera protiv Sovjetskog Saveza u Drugom svetskom ratu.
Ironično, ruski lideri bi se mogli složiti sa delom Milijeve procene – da bi globalni poredak mogao biti izmenjen. Vojna ofanziva Moskve u Ukrajini ima za cilj da okonča svetski poredak kojim dominiraju SAD, izjavio je ranije ovog meseca ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. „Naša specijalna vojna operacija ima za cilj da stavi tačku na neometano širenje [NATO-a] i neskrivenu težnju ka punoj dominaciji SAD i njenih zapadnih subjekata na svetskoj sceni“, rekao je on.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da sprovede uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokol iz Minska uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
