Ruski predsednik Vladimir Putin ugostio je u utorak generalnog sekretara UN Antonija Gutereša u Kremlju na razgovorima o ukrajinskoj krizi. Njih dvojica su razgovarali o situaciji na terenu, a Putin je objasnio šefu UN razloge za pokretanje vojne operacije protiv susedne zemlje krajem februara.
Potez Moskve da prizna otcepljene republike Donjeck i Lugansk zasnovan je na kosovskom presedanu, koji je uspostavio sud koji podržava UN, rekao je Putin Guterešu. Republike su nastale nakon što su ljudi koji žive na istoku Ukrajine odbacili puč na Majdanu 2014, objasnio je ruski predsednik, dok su se novi kijevski zvaničnici opredelili za vojno rešenje koje je dovelo do osmogodišnjeg sukoba u Donbasu.
„Dobro se sećam odluke Međunarodnog suda pravde, u kojoj se kaže da u ostvarivanju prava na samoopredeljenje teritorija bilo koje države nije u obavezi da traži dozvolu da proglasi svoj suverenitet centralnim vlastima zemlje, “, rekao je Putin.
Gutereš je istakao da same UN još uvek ne priznaju Kosovo kao nezavisnu celinu, posmatrajući ga kao deo Srbije. Putin je, međutim, parirao da pravni presedan i dalje postoji, pošto je Kosovo dobilo široko priznanje na Zapadu.
„Toliko država u svetu, uključujući i naše protivnike na Zapadu, to su uradile u vezi sa Kosovom. Kosovo je priznato od mnogo država – to je činjenica – od mnogih zapadnih država priznato je kao nezavisna država. Isto smo uradili i sa republikama Donbasa“, rekao je Putin i dodao da su te republike naknadno zatražile od Moskve vojnu pomoć – koju je Rusija pružila u potpunosti u skladu sa Poveljom UN.
Osim razgovora o međunarodnom pravu i pravnoj osnovi za rusku vojnu operaciju, Putin i Guteres su razgovarali o humanitarnoj situaciji na terenu u Ukrajini. Šef UN je rekao da su organizacija i Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) spremni da pruže pomoć u evakuaciji civila za koje se tvrdi da su zarobljeni zajedno sa ukrajinskim borcima u opkoljenoj čeličani Azovstal u gradu Mariupolju.
„Ovo će biti operacija evakuacije civila iz fabrike. Rusija je više puta okrivljena što ta evakuacija nije sprovedena. S druge strane, Rusija je najavila stvaranje [humanitarnih] koridora, koji se, međutim, ne koriste“, naveo je Gutereš.
Ruski predsednik je rekao da civili navodno zarobljeni u fabrici Azovstal ostaju tamo samo zato što ih ukrajinski borci, uključujući neonacističke grupe, koji su sakriveni u objektu ne puštaju.
„Stalno slušamo od ukrajinskih vlasti da tamo ima civila. Ali tada su pripadnici ukrajinske vojske obavezni da ih oslobode, ili će se onda ponašati kao teroristi u mnogim zemljama sveta, poput ISIS-a u Siriji, krijući se iza civilnog stanovništva. Najlakše je pustiti te ljude napolje“, naveo je on.
Putin je takođe primetio da je šef UN očigledno bio „dezinformisan“ o humanitarnim koridorima koje je postavila Rusija, ističući da je preko njih više od 100.000 civila napustilo Mariupolj.
„I mogu da idu bilo gde: neko želi u Rusiju, neko u Ukrajinu. Bilo gde – mi ih ne držimo, pružamo bilo kakvu pomoć i podršku“, dodao je on.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da sprovede uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokol iz Minska uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
