Oko 40 odsto nemačkih kompanija već je osetilo posledice brzog rasta cena energije u poslednjih nekoliko nedelja, pokazalo je istraživanje Ifo instituta za ekonomska istraživanja u Minhenu objavljeno u ponedeljak.
Istraživanje je obuhvatilo 1.100 nemačkih preduzeća, od kojih je 950 u porodičnom vlasništvu. Kako mnoge anketirane kompanije imaju dugoročne ugovore o snabdevanju, nisu svi ispitanici rekli da su do sada osetili velika povećanja cena. Međutim, četvrtina anketiranih firmi izjavila je da očekuje da će njihovi troškovi energije porasti u drugoj polovini ove godine, dok druga četvrtina veruje da će se to dogoditi 2023. godine. Istraživanje je takođe pokazalo da će skoro 90% preduzeća verovatno povećati cene na suprotstaviti se naglo rastućim troškovima energije, a tri četvrtine kompanija namerava da više ulaže u energetsku efikasnost.
Oko 11% firmi razmatra mogućnost potpunog napuštanja energetski intenzivnih poslovnih oblasti, a 14% razmatra mogućnost otpuštanja zaposlenih. Ipak, samo mali procenat anketiranih kompanija želi da preseli svoje kancelarije u inostranstvo.
„Potrebna nam je politika koja će ispraviti ovo narušavanje konkurencije i zaustaviti vrtoglavi rast cena energije“, rekao je profesor Rajner Kirhdorfer, jedan od eksperata koji stoje iza istraživanja, govoreći o činjenici da je Nemačka značajno izgubila konkurentnost u energetskoj politici i pre aktuelne energetska kriza, izazvana događajima u Ukrajini.
Cene energenata su porasle prošlog meseca, nakon što je Rusija pokrenula vojnu operaciju u Ukrajini, što je izazvalo poplavu zapadnih ekonomskih sankcija protiv Moskve, iako su mere zaustavljene tek nakon embarga na rusku sirovu naftu i prirodni gas. Rusija je uzvratila uvođenjem novog mehanizma plaćanja za svoj prirodni gas zasnovan na rubljama, nagoveštavajući mogućnost da bi usledio drugi izvoz energije.
Kako navodi nemačka novinska agencija DPA, pozivajući se na podatke sa onlajn platforme Verivoks, povećanje cena energenata će neminovno dovesti do značajnog povećanja cena struje za privatne potrošače u Nemačkoj ove godine. Snabdevači električnom energijom u zemlji, odgovorni za otprilike 13 miliona domaćinstava, već su najavili povećanje tarifa u aprilu, maju i junu u proseku za 19,5%. Očekuje se da će rast cena gasa biti još veći, oko 42,3%.
Prema Verivok-u, ako je domaćinstvo plaćalo u proseku 1.171 evra (1.258 dolara) za struju godišnje pre ukrajinske krize, sa trenutnim troškovima moraće da plati oko 1.737 evra (1.867 dolara). Situacija je još gora sa prirodnim gasom: domaćinstvo koje je u aprilu prošle godine plaćalo gas godišnje 1.184 evra (1.272 dolara) platilo bi 2.787 evra (2.995 dolara) po tekućim cenama, što je povećanje od 135%.
EU je ranije ovog meseca obećala da će okončati svoju zavisnost od ruske energije, uprkos uvozu otprilike 40% svog gasa i 30% nafte iz zemlje. Međutim, stručnjaci i političari unutar bloka upozoravaju da bi zabrana uvoza ruskih energenata mogla dovesti samo do daljeg skoka cena, jer bi bilo nemoguće pronaći alternativu dovoljno brzo.
