Američki državni sekretar Antoni Blinken i ministar odbrane Lojd Ostin boravili su u nedelju u nenajavljenoj poseti Ukrajini, gde su obećali dodatno vojno finansiranje i diplomatsku podršku zemlji usred ruske ofanzive.
Novine su objavile da je, zbog bezbednosnih zabrinutosti, novinarima koji su pratili najvišeg diplomatu Vašingtona i šefa odbrane zabranjeno da izveštavaju o putovanju dok zvaničnici ne napuste Ukrajinu.
Predsednik Volodimir Zelenski najavio je posetu tokom konferencije za novinare u subotu, ali su SAD javno potvrdile da se to dogodilo tek u ponedeljak.
„Imali smo priliku da direktno pokažemo našu snažnu stalnu podršku ukrajinskoj vladi i ukrajinskom narodu“, rekao je Blinken novinarima nakon prelaska iz Ukrajine u Poljsku.
Strategija koju smo postavili, ogromna podrška Ukrajini, ogroman pritisak na Rusiju, solidarnost sa više od 30 zemalja uključenih u ove napore, daje prave rezultate.
Ostin je rekao da SAD „imaju način razmišljanja“ da pomognu Ukrajini da pobedi u borbi protiv Rusije.
Blinken i Ostin obećali su predsedniku Vladimiru Zelenskom više od 322 miliona dolara nove vojne pomoći, javile su novinske agencije pozivajući se na američke zvaničnike. Vašington će takođe navodno prodati Ukrajini „nestandardnu municiju“ u vrednosti do 165 miliona dolara.
„To će pružiti podršku sposobnostima koje su Ukrajini potrebne, posebno borbi u Donbasu“, rekao je američki zvaničnik, a prenosi Rojters.
„Ova pomoć će takođe pomoći ukrajinskim oružanim snagama da pređu na naprednije sisteme naoružanja i protivvazdušne odbrane, u suštini sisteme koji su sposobni za NATO.
Mediji su citirali zvaničnika Stejt departmenta koji je rekao da će se američke diplomate vratiti u grad Lavov u zapadnoj Ukrajini kao prvi korak za ponovno otvaranje ambasade u Kijevu „što je pre moguće“.
Bela kuća će navodno imenovati Bridžit Brink, koja trenutno obavlja funkciju ambasadora u Slovačkoj, za ambasadora u Kijevu. Nije bilo potvrđenog američkog ambasadora u Ukrajini od 2019. godine.
SAD i njihovi saveznici iz NATO-a isporučuju Ukrajini oružje, od protivtenkovskih i protivvazdušnih raketnih sistema do oklopnih vozila i haubica. Uveli su i ekonomske sankcije Moskvi.
Rusija je napala Ukrajinu krajem februara, nakon neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Nemački i francuski posrednički protokoli su osmišljeni da daju otcepljenim regionima poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
