Vojna potrošnja svih nacija zajedno postavila je novi rekord 2021. godine, premašivši po prvi put marku od 2 biliona dolara, otkrio je Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI) u izveštaju objavljenom u ponedeljak.
Vlade su prošle godine potrošile ukupno 2,113 biliona dolara na oružje. Najveći potrošači su bile SAD, Kina, Indija, Velika Britanija i Rusija, sa 62% ukupne sume.
Prema istraživačima, 2021. je bila sedma uzastopna godina u kojoj su globalni vojni rashodi rasli, uprkos naprezanju koje je na ekonomije nanela pandemija Covid-19.
Dok su američka potrošnja na odbranu pala za 1,4% u odnosu na 2020., Vašington je ostao apsolutni globalni lider, koji je prošle godine izdvojio oko 801 milijardu dolara. Izveštaj SIPRI-a takođe ističe da je američko finansiranje vojnog istraživanja i razvoja – iako je palo za 1,2% prošle godine – ipak poraslo za 24% između 2012. i 2021. To sugeriše da se SAD „više fokusiraju na tehnologije sledeće generacije“, prema Aleksandri Markštajner, istraživaču SIPRI-jevog programa vojnih rashoda i proizvodnje oružja. „Vlada SAD je više puta naglašavala potrebu da se očuva tehnološka prednost američke vojske u odnosu na strateške konkurente“, rekla je ona u saopštenju.
Sa procenjenih 293 milijarde dolara potrošenih na oružje, Kina je na drugom mestu na listi SIPRI-ja. Prema švedskom institutu, vojna potrošnja Pekinga porasla je 27 godina zaredom, sa porastom od 4,7 odsto u 2021.
Indija je na trećem mestu sa 76,6 milijardi dolara potrošeno prošle godine, što je 0,9% više u odnosu na 2020. Izveštaj navodi da Nju Delhi u poslednje vreme radi na smanjenju zavisnosti od uvoznog oružja, pri čemu je 64% njegovih vojnih izdataka otišlo na lokalne proizvođače oružja.
Velika Britanija je potrošila 68,4 milijarde dolara na odbranu 2021. godine, što je povećanje od 3% u odnosu na prethodnu godinu.
Prema procenama SIPRI-ja, ruski vojni izdaci porasli su za 2,9% i dostigli 65,9 milijardi dolara 2021. godine. Moskva je tako potrošila 4,1% svog BDP-a na odbranu. Prema izveštaju, vojna potrošnja zemlje je rasla tri uzastopne godine. Lucie Beraud-Sudreau, direktorica SIPRI-jevog programa vojnih rashoda i proizvodnje oružja, napomenula je da su „visoki prihodi od nafte i gasa pomogli Rusiji da poveća svoju vojnu potrošnju 2021. godine“. Ona je dodala da su „ruski vojni rashodi bili u padu između 2016. i 2019. kao rezultat niskih cena energije u kombinaciji sa sankcijama“.
U Evropi, još osam država članica NATO-a uskladilo je svoju potrošnju na odbranu sa ciljem alijanse od najmanje 2% svog BDP-a prošle godine. Nemačka, iako nije među onim zemljama koje ispunjavaju cilj, ipak je rangirana kao treći najveći potrošač u sektoru odbrane u centralnoj i zapadnoj Evropi, isplativši 56,0 milijardi dolara na svoju vojsku, ili 1,3% svog BDP-a.
