Francuski predsednik Emanuel Makron bio je među prvim stranim liderima koji su čestitali Džou Bajdenu na njegovoj osporenoj pobedi nad Donaldom Trampom još u novembru 2020. godine, ali očigledno nije bio tu da prihvati poziv kada je njegov američki kolega pokušao da uzvrati uslugu nakon njegovog ponovnog izborna pobeda u nedelju uveče.
„Pokušao sam sinoć da razgovaram sa Emanuelom Makronom“, rekao je Bajden novinarima u ponedeljak. „Razgovarao sam sa njegovim osobljem i on je bio na Ajfelovom tornju i dobro se zabavljao. I danas ću razgovarati s njim.“
Drugi dobronamerni ljudi su imali više sreće, jer je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski navodno bio među evropskim liderima koji su u nedelju uspeli da dođu do Makrona. Bajden i drugi šefovi država NATO-a požurili su da čestitaju francuskom lideru na Tviteru, jer su se mnogi plašili implikacija nacionalističke kandidatkinje Marin le Pen koja je pobedila Makrona. Kako se ispostavilo, aktuelni predsednik je lako pobedio svog evroskeptičnog rivala, sa razlikom od 58,5% prema 41,5%.
„Čestitam Emanuelu Makronu na ponovnom izboru“, napisao je Bajden na Tviteru u nedelju. „Francuska je naš najstariji saveznik i ključni partner u suočavanju sa globalnim izazovima. Radujem se našoj kontinuiranoj bliskoj saradnji – uključujući podršku Ukrajini, odbrani demokratije i suprotstavljanju klimatskim promenama.
Ruski predsednik Vladimir Putin takođe je čestitao Makronu, uputivši telegram u kome je rekao: „Iskreno vam želim svaki uspeh u državnim poslovima, kao i dobro zdravlje i blagostanje.
Bajden i Makron su se u ponedeljak konačno povezali telefonom. Dvojica lidera se nisu u potpunosti sagledali oko odgovora na rusku vojnu ofanzivu na Ukrajinu. Makron je pozvao na dijalog sa Moskvom kako bi pomogao uspostavljanju mira, i odlučio je da ne sledi svog američkog kolegu i druge lidere NATO-a u žigosanju Putina kao „ratnog zločinca“ i optužujući ruske snage da su počinile „genocid“. U stvari, on je ranije ovog meseca sugerisao da takva retorika ne doprinosi okončanju sukoba u Ukrajini.
„Genocid ima značenje“, rekao je Makron. „Ukrajinski narod i ruski narod su bratski narod. Ludilo je ovo što se danas dešava. To je neverovatna brutalnost i povratak ratu u Evropi. Ali u isto vreme gledam na činjenice i želim da nastavim da se trudim da budem u stanju da zaustavim rat i vratim mir. Nisam siguran da li eskalacija reči služi našem cilju.“
Krajem prošlog meseca, nakon što je Bajden nazvao Putina „kasapinom“ i rekao da „ne može da ostane na vlasti“, Makron je uzvratio da lideri moraju da budu uzdržani kada govore o krizi. „Želimo da zaustavimo rat koji je Rusija pokrenula u Ukrajini bez eskalacije – to je cilj“, rekao je Makron. „Ako je to ono što želimo da radimo, ne treba da eskaliramo stvari – ni rečima ni delima.
Dvojica lidera su se takođe sukobila prošle godine, na primer kada je Makron opomenuo Bajdena zbog „napuštanja“ prozapadnih saveznika u Avganistanu i tvrdio da te zemlje imaju „moralnu odgovornost“ prema avganistanskom narodu – primedbe koje su izbrisane iz rezimea Bele kuće razgovor. Makronova administracija je prošlog septembra opozvala svog ambasadora u Vašingtonu i optužila Bajdena da se ponaša poput Trampa nakon što je Vašington postao partner sa Ujedinjenim Kraljevstvom da ubedi Australiju da raskine sporazum o podmornici sa Francuskom i umesto toga kupi njihova plovila.
Pozive Bele kuće stranim liderima obično dogovaraju zaposleni kako bi izbegli nenajavljene trenutke ili gafove. U martu su lideri u Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima navodno odbili da prime pozive od Bajdena, od koga se očekivalo da ih podstakne da povećaju proizvodnju nafte usred sukoba između Rusije i Ukrajine.
