„Šel“ je započeo „noćnu moru“ da se izvuče iz svog najvećeg ruskog energetskog projekta dok se kineske državne kompanije postavljaju kao jedina trenutna opcija za zapadne naftne i gasne velike kompanije koje otuđuju rusku imovinu koju veći deo sveta neće dirati.
Grupa sa sedištem u Velikoj Britaniji je u „ranoj fazi pregovora“ sa Cnooc-om, CNPC-om i Sinopec-om oko prodaje svog 27,5 odsto udela u projektu tečnog prirodnog gasa Sahalin-2, prema dvojici ljudi upoznatih sa ovim pitanjem.
Šel je obećao da će se povući iz svojih ruskih investicija u februaru nakon invazije predsednika Vladimira Putina, ali nije rekao da li će pokušati da proda udeo ili će samo otići.
Smešten na dalekom istoku Rusije, projekat je ključni izvor LNG-a za nekoliko istočnoazijskih ekonomija koje su gladne goriva, ali sa većinom energetskih kompanija koje smanjuju svoju izloženost Rusiji, Shell ima nekoliko opcija.
„To su pregovori iz noćne more“, rekao je jedan veteran industrije upoznat sa projektom. Iako će se Shell nadati da će mu prodaja pomoći da povrati neke od do 5 milijardi dolara koje očekuje da otpiše zbog svog izlaska iz Rusije, svaki kineski dogovor bi vjerovatno bio s velikim popustom i zahtijevao bi bilateralni sporazum između Rusije i Kine, dodao je. „To će verovatno biti pravi pregovori koji se odvijaju.
Godine 2014, nakon što je Putinova aneksija Krima rezultirala rundom zapadnih sankcija Moskvi, kineske državne kompanije su napravile niz investicija u ruske LNG projekte i dogovorile se sa Gaspromom da izgrade gasovod od 2.200 km od istočnog Sibira do severne Kine.
Džejms Vadel iz konsultantske kuće Energi Aspects očekuje još jednu seriju poslova pod povoljnim uslovima za Kinu. „Mi smo u sličnoj, ali goroj situaciji za Rusiju“, rekao je on. „Jedini kupac za ove stvari je Kina.
Druge zapadne energetske kompanije sa imovinom za prodaju uključuju EkkonMobil, koji upravlja susednim projektom za naftu i gas Sahalin-1, i BP, koji se obavezao da će prodati svoj udeo od 19,75 odsto u ruskom proizvođaču nafte koji podržava država Rosnjeft.
Otvoren 2009. godine, Sahalin-2 je 2020. proizveo otprilike 11,6 miliona tona LNG-a, od čega bi Shell prikupio otprilike 3,2 miliona tona, uglavnom za dalju prodaju u istočnoj Aziji. Ostali akcionari su Gasprom, koji poseduje nešto više od 50 odsto projekta, i japanske trgovačke kuće Micui i Micubiši, koje drže 12,5 odsto, odnosno 10 odsto.
Šel i Micubiši su odbili da komentarišu. Micui nije odgovarao na pozive u kojima je tražio komentar.
Od ostalih akcionara Sahalin-2 nije zatraženo da odobre objavljivanje informacija o projektu bilo kojoj trećoj strani, rekla je osoba upoznata sa tim, što je još jedan znak da su pregovori Šela sa kineskim državnim kompanijama još u ranoj fazi.
Cnooc, CNPC i Sinopec nisu odmah odgovorili na zahteve za komentare o razgovorima, koje je prvi izvestio Blumberg.
Hirokazu Macuno, glavni sekretar japanske vlade, odbio je da razgovara o poslovnim pregovorima pojedinačnih kompanija, ali je naglasio da, generalno, mogućnost kineske akvizicije pokazuje zašto je važno da se japanske trgovačke kuće ne odustanu.
„Ako bi se Japan povukao iz projekta, a Rusija ili treća zemlja stekli koncesiju, zabrinuti smo da bi to dovelo do daljeg rasta cena resursa i favorizovanja Rusije, a ne bi bila delotvorna sankcija“, rekao je on. u petak.
Japan vidi nastavak pristupa LNG-u sa ostrva Sahalin kao ključan za svoju energetsku bezbednost, ali je zabranio uvoz ruskog uglja i dogovorio se sa saveznicima G7 da smanje sveukupno oslanjanje na rusku energiju.
Mitsui i japanska državna kompanija Jogmec takođe poseduju 10 odsto projekta Arctic LNG 2 na ruskom poluostrvu Gidan, zajedno sa ruskom grupom Novatek, francuskim TotalEnergies i kineskim Cnooc.
