Francuski predsednik Emanuel Makron upozorio je u petak da Evropa neće moći da preživi sledeću zimu bez ruskog gasa. U međuvremenu, bivši šef ruske države Dmitrij Medvedev je još kategoričniji: po njegovom mišljenju, Evropa ne bi mogla da preživi nedelju dana bez ruskog gasa.
Usred ruske ofanzive na Ukrajinu koja je u toku, EU raspravlja o novom, šestom paketu sankcija Moskvi, koji bi, kako se navodi, mogao uključivati neka ograničenja na uvoz nafte i gasa iz Rusije. Ruske mere odmazde mogle bi da se dotiču i snabdevanja energijom u Evropi.
Komentarišući potencijalni pad u isporukama gasa, Makron, koji se u nedelju suočava sa drugim krugom francuskih predsedničkih izbora, izdao je oštro upozorenje.
„Posledice ovoga nećemo videti u proleće i leto 2022. (popunili smo zalihe), ali sledeće zime sve će se promeniti ako više ne bude ruskog gasa“, rekao je on u intervjuu za Ouest France, objavljeno u petak.
Francuski lider, za koga ankete kažu da će verovatno biti ponovo izabran, takođe je jasno stavio do znanja da se ne razgovara o punom embargu na ruski gas jer EU u potpunosti razume „kakve će to ogromne poteškoće stvoriti“.
„Ovo može biti tema koja će se naći na stolu za diskusiju, danas je nema. Uglja i nafte ima, gasa nema“, rekao je on.
U međuvremenu, Medvedev, koji je trenutno zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, u petak je u Telegramu komentarisao izjavu Evropske komisije da možda postoje načini da se ruski gas plati u rubljama bez kršenja sankcija.
„Cenimo doslednost i integritet naših evropskih partnera. Posebno ako se ima u vidu da će, prema poslednjim podacima MMF-a, Evropa moći bez našeg gasa najviše 6 meseci. Ali ozbiljno govoreći, neće trajati ni nedelju dana“, napisao je on.
Prema Alfredu Kammeru, direktoru Evropskog odeljenja u MMF-u, Evropa bi, ako se obustave isporuke ruskog gasa, mogla da izdrži šest meseci zahvaljujući „alternativnim snabdevanjima i korišćenju postojećih skladišta“.
„Međutim, ako bi to isključenje gasa trajalo tokom zime, i to na duži period, to bi imalo značajne efekte“, rekao je on u petak.
Visoki diplomata EU Žozep Borel u četvrtak je otkrio da Brisel nije uspeo da postigne konsenzus o potpunoj zabrani uvoza ruske nafte i gasa, ali je izrazio uverenje da će sporazum biti postignut u bliskoj budućnosti.
Početkom aprila, EU je objavila da su njene članice dogovorile embargo ruskog uglja koji se procenjuje na 4 milijarde evra godišnje, a koji će stupiti na snagu u avgustu.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve.
Nemački i francuski posrednički protokoli su osmišljeni da daju otcepljenim regionima poseban status u okviru ukrajinske države. Kremlj je od tada zahtevao od Ukrajine da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD.
Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
Zapad je na rusku ofanzivu u Ukrajini odgovorio teškim sankcijama koje su pokrivale različite sektore ruske ekonomije. Moskva ove mere smatra „neprijateljskim akcijama“ i odgovorila je sopstvenim kontrasankcijama.
