Turska želi da pregovara o okončanju sukoba u Ukrajini, dok bi neke druge članice NATO-a želele da se odugovlači kao način da se nanese šteta Rusiji, rekao je ministar inostranih poslova Ankare Mevlut Čavušoglu u sredu u TV intervjuu. U dugom pojavljivanju na CNN Turk, Čavušoglu se, između ostalog, osvrnuo na odluku Turske da ne sankcioniše Moskvu i zašto su istanbulski pregovori između Rusije i Ukrajine propali.
„Postoje zemlje unutar NATO-a koje žele da se rat u Ukrajini nastavi. Nastavak rata vide kao slabljenje Rusije. Njih nije mnogo briga za situaciju u Ukrajini“, rekao je Čavušoglu.
Iako nije naveo nijedno ime, američki predsednik Džo Bajden je ranije ovog meseca rekao da bi sukob u Ukrajini „mogao da se nastavi još dugo“, što je ponovio i bivši šef ruskih operacija CIA.
Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je posle telefonskog razgovora sa liderima G7 u utorak da je Zapad jedinstven u tome što neće dozvoliti Rusiji da pobedi i odlučan da „nastavi da naoružava ukrajinsku vojsku kako bi mogla da nastavi da se brani od [ruskog] napada“.
Turska je odlučila da se ne pridruži sankcijama koje predvode SAD protiv Rusije jer su one jednostrane, za razliku od „obavezujućih sankcija donesenih u UN“, rekao je Čavušoglu za CNN Turk. Ankara je prvog dana ukrajinskog sukoba iznela svoj stav, a to je nastavak diplomatskih kontakata sa obe strane, kao „zemlja kojoj obe strane veruju“.
Dok Turska nije očekivala mnogo nakon prvih rusko-ukrajinskih pregovora u Antaliji, „nade su bile velike“ nakon naknadnih pregovora u Istanbulu, otkrio je Čavušoglu. Međutim, Ukrajina je odustala od sporazuma koji je tamo postignut nakon slika navodnog masakra u Buči, za koji je Kijev okrivio ruske trupe. Moskva je negirala optužbe.
Čavušogli je takođe rasvetlio zahtev ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog za bezbednosnim garancijama NATO-a.
„Niko se ne slaže sa zahtevom Zelenskog za garancije NATO-a po članu 5“, rekao je ministar, misleći na čuvenu klauzulu o međusobnoj odbrani alijanse. „Nijedna zemlja nije prihvatila ovaj predlog. Ni SAD, Velika Britanija i Kanada to ne prihvataju. Naravno, Turska to ne prihvata. U principu, niko se ne protivi ovoj garanciji, ali uslovi iste nisu jasni.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da sprovede uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Nemački i francuski posrednički protokoli su osmišljeni da daju otcepljenim regionima poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.