Ruske snage su u potpunosti zauzele ključnu Donbasku crnomorsku luku – Mariupolj, rekao je u četvrtak ministar odbrane Sergej Šojgu predsedniku Vladimiru Putinu. Međutim, više od 2.000 militanata, lojalnih Kijevu, i dalje je ukopano u čeličani Azovstal u gradu, dodao je on.
Putin je Šojguov plan za juriš na to područje nazvao „nepreporučljivim“ i umesto toga mu je naredio da „bezbedno blokira“ to područje, dok je onima unutar druge ponude ponudio da polože oružje. Poslednje zadržavanje je odsečeno od zaliha.
Kada je Mariupolj opkoljen početkom marta, oko 8.100 ukrajinskih vojnika, stranih plaćenika i nacionalističkih militanata – uključujući pripadnike ozloglašenog neonacističkog bataljona Azov – ostalo je unutra, prema procenama ministra.
Više od 1.400 militanata je položilo oružje, rekao je Šojgu i dodao da je više od 142.000 civila evakuisano iz grada. Bila je pod opsadom nedeljama.
Rusija je proteklih dana dva puta pokušavala da uspostavi humanitarni koridor za one koji su spremni da napuste fabriku, ali oba pokušaja su propala. Rusko Ministarstvo odbrane poziva preostale ukrajinske snage da polože oružje, nudeći garancije bezbednosti, ako prihvate predlog o predaji i obustave sva neprijateljstva.
Sergej Volina, komandant ukrajinske 36. brigade marinaca, koji se skrivao u fabrici, tvrdi da je „stotine“ civila zarobljeno u objektu. Nije objasnio zašto bi oni dobrovoljno odlučili da se sakriju u objektu koji kontrolišu opkoljeni neonacisti i regularne ukrajinske trupe.
„Pripremili smo oko 90 autobusa i 25 vozila hitne pomoći za njih“, rekao je Šojgu i dodao da su u tom području postavljene kamere koje prate situaciju. „Niko nije napustio Azovstal [fabriku]“, dodao je on. Oko 100 civila iz drugih područja iskoristilo je ovu priliku da se evakuiše, rekao je ministar.
Ruske snage su takođe oslobodile sve taoce držane u luci Mariupolj, uključujući posade morskih plovila, kojima su otimači prekinuli komunikaciju, rekao je Šojgu. Luka je i dalje zatvorena zbog prisustva mina, dodao je on.
Ukrajinske snage koje su se skrivale u fabrici iznele su sopstvene uslove za napuštanje lokacije u sredu kasno. Vojske su nagovestile da će napustiti to područje uz podršku neodređene „treće strane“, rekao je tada Svjatoslav Palamar, zamenik komandanta neonacističkog puka Azov. On je dodao da su želeli da zadrže i lično oružje, odbijajući da se predaju.
Mariupolj je video neke od najintenzivnijih borbi otkako je Moskva započela ofanzivu.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da sprovede uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Nemački i francuski posrednički protokoli su osmišljeni da daju otcepljenim regionima poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
