Grad Cirih prekida snabdevanje gasom nekim naseljima. Prvobitno usmeren na borbu protiv klimatskih promena i uštedu novca, to je takođe korak ka smanjenju uvoza gasa iz Rusije.
Evropski zvaničnici raspravljaju o tome da li mogu da prestanu da kupuju uvoz prirodnog gasa iz Rusije. Mnogi kažu da se to ne može učiniti. Ali najveći grad u Švajcarskoj — Cirih — već preduzima ambiciozne korake da se odvikne od gasa. Isključuje dotok gasa u čitave delove grada.
Cirih je ovim putem krenuo pre deceniju da uštedi novac i bori se protiv klimatskih promena. Plan je u početku izazvao kontroverzu. Danas, dok stanovnici grada postavljaju alternativu za grejanje na gas, čini se da postoji široka podrška za prebacivanje — delom zbog ruske invazije na Ukrajinu. Otprilike polovina švajcarskih snabdevanja prirodnim gasom dolazi iz Rusije.
„Stavovi su se ponovo promenili, dramatično“, kaže Rajner Šene, portparol Energie 360°, gradskog preduzeća za gas u Cirihu. „Danas je to jasno. Ljudi žele i moraju da se udalje od fosilnog gasa.“
Iskustvo Ciriha može ponuditi lekcije drugim gradovima širom sveta koje ohrabruju stanovnike da pređu sa uređaja na prirodni gas, ali do sada ne gase infrastrukturu koja ga isporučuje.
Potez Ciriha da odustane od gasa delimično je vođen ekonomijom. Grad je želeo da proširi sistem „daljinskog grejanja“ koji koristi višak toplote iz spalionice otpada na ivici grada, modernog postrojenja opremljenog najnovijom tehnologijom kontrole zagađenja. Spalionica — dopunjena drugim objektima koji sagorevaju drvo ili gas — zagreva vodu, a ta topla voda ili para cirkulišu kroz podzemne cevi do kuća i preduzeća koja je koriste kao izvor toplote.
Nije imalo smisla da grad održava i tople vode i gasovode jedan pored drugog, kaže komesarka za energetiku Ciriha Silvija Banfi Frost. „Sasvim je jasno da ne želimo da imamo paralelne mreže za snabdevanje toplotom“, kaže ona.
Gradske vlasti su 2011. godine najavile da će početi da gase gas u roku od pet godina u jednom delu grada koji je dobro opskrbljen daljinskim grejanjem. U ovoj oblasti, u kojoj su istorijski dominirali industrija i stambene zgrade, živi 93.000 ljudi. Ali protesti su izbili. Plan je „zaista bio šok“ za mnoge ljude koji su se oslanjali na gas, kaže Šene.
Stanovnici su tvrdili da su dobili premalo obaveštenja i da su bili primorani da kupuju skupe zamene za svoje gasne uređaje. Stoga su zvaničnici odustali, obećavajući da će nadoknaditi štetu ljudima koji su morali da zamene gasne peći koje su bile manje od 20 godina. Cirih je takođe odložio početak gašenja gasa do 2021. Sada je, međutim, u toku.
Neki stanovnici Ciriha, posebno oni u porodičnim kućama, ne mogu lako da se priključe na sistem daljinskog grejanja i moraju da pronađu alternative. Ernst Daner je član gradskog parlamenta Ciriha iz centrističke Evangelističke narodne partije. Živi u porodičnoj kući, a ugradio je električnu toplotnu pumpu koja crpi toplotu iz vode koja cirkuliše kroz cevi koje idu duboko pod zemlju. To ga je koštalo nešto više od 40.000 dolara nakon poreskih olakšica i gradskih subvencija, ali je i prepolovilo njegov račun za grejanje. Tokom životnog veka sistema, on kaže: „Plaćam malo više, ali nije mnogo više, a ekološki je“.
Mnogi od njegovih komšija, kaže Daner, instalirali su jeftinije toplotne pumpe „izvor vazduha“ koje crpe toplotu iz vazduha spolja. „Oni koje poznajem su veoma zadovoljni svojim toplotnim pumpama. Veoma je dobro!“ on kaže.
Cirih proširuje svoj sistem daljinskog grejanja, koji isporučuje toplu vodu i paru kroz podzemne cevi. Sa više zgrada koje se oslanjaju na ovaj sistem za grejanje, manja je potražnja za prirodnim gasom.
Mohamed Ali, šef kuhinje u libanskom restoranu SimSim, nije baš zadovoljan. „Zapravo, gas je dobar“, kaže on. „Znate, da kuvate, da osetite, da date moć.“
Ali svoje peći zamenjuje električnim indukcionim verzijama. Za razliku od starih električnih šporeta, indukcija omogućava preciznu kontrolu kuvanja, slično kao na gas. Ove peći rade dobro, kaže Ali, ali koštaju 40.000 dolara, a za njega je bilo malo gradskih subvencija. „Bio sam tako ljut, jer morate da platite mnogo novca, a grad ne pomaže“, kaže on.
Prošle godine, kada je došlo vreme da se gasi gas u prvom naselju, gradske vlasti su morale da odlože nekoliko meseci jer nekoliko ljudi još nije bilo spremno. Jedan stanodavac je, posebno, jednostavno odbio da zameni svoju gasnu peć novom opremom kako bi obezbedio grejanje svojim stanarima. „On jednostavno nije želeo da se pobrine za problem“, kaže Šene. „Morali smo da posetimo samog stanodavca, na njegovom radnom mestu, i da mu kažemo koliko je ovo ozbiljno.
Iz godine u godinu Cirih planira da proširi svoj sistem daljinskog grejanja i ugasi gas u dodatnim naseljima. U roku od 20 godina, prema dugoročnom planu, završiće se paljenje onoga što gradski zvaničnici nazivaju „fosilnim gasom“. Gasovodi bi mogli ostati u istorijskom centru grada, kaže Banfi Frost, ali ona očekuje da će prenositi biogas zarobljen iz životinjskog đubriva ili sličnih izvora.
Rajner Šene, iz Energie 360°, kaže da većina stanovnika Ciriha sada podržava prelazak, uglavnom zbog zabrinutosti oko efekata emisija staklene bašte iz sagorevanja fosilnih goriva. „U Cirihu postoji širok konsenzus da [gas] nije i ne može biti budućnost“, kaže on.
Ruska invazija na Ukrajinu je samo ojačala te stavove. „Mislim da bi trebalo da prestanemo da kupujemo gas od Rusije“, kaže Daner. „Imali bismo problem sa snabdevanjem, ali bismo mogli da preživimo bez toga.
Staza koju Cirih krči mogla bi da postane vodič za druge gradove širom sveta. Mnogi podstiču ljude da pređu sa gasnih na električne aparate, ali prvenstveno na individualnoj osnovi.
„U velikoj meri promovišemo prelazak sa prirodnog gasa“, kaže Keri Romanov, direktorka ekoloških službi za grad San Hoze u Kaliforniji. Ali ona kaže da je grad fokusiran na uređaje koji troše najviše gasa. „Nismo toliko zabrinuti za vašu gasnu ploču za kuvanje ili vašu gasnu mašinu za sušenje veša, koliko za grejanje i zagrevanje vode, jer su to mnogo veće upotrebe“, kaže ona.
Međutim, ako San Hoze uspe u ovom pokušaju, mogao bi da završi u situaciji sličnoj Ciriškoj, sa skupim gasnim sistemom koji opslužuje sve manje kupaca. Finansijski teret održavanja tog sistema mogao bi da padne na stanovnike sa niskim primanjima koji najmanje mogu da plate nove električne zamene, poput toplotnih pumpi. Pored toga, zastareli cevovodi su skloni curenju, ispuštajući metan, moćan gas staklene bašte koji je glavni sastojak prirodnog gasa, u vazduh.
Romanov kaže da bi na gasnoj kompaniji — u ovom slučaju Pacific Gas and Electric — bilo da odluči kada zatvaranje gasovoda ima ekonomski smisla.
Portparol PG&E, Ari Vanrenen, odbio je da kaže da li kompanija razmišlja o takvoj mogućnosti. U e-poruci NPR-u, on je napisao da je „potreban višestrani pristup da bi se ekonomično postigli ciljevi smanjenja emisije gasova staklene bašte u Kaliforniji. Ovo uključuje elektrifikaciju i dekarbonizaciju gasnog sistema obnovljivim prirodnim gasom i vodonikom“.
