Rusija će nastaviti da modernizuje svoje oružane snage, rekao je ministar odbrane Sergej Šojgu na sastanku visokih vojnih zvaničnika u utorak. Ukrajinska ofanziva je potvrdila validnost strategije koju je Moskva izabrala u reformi svoje vojske, insistirao je veteranski zvaničnik.
„Dosledno sprovođenje akcionog plana Ministarstva odbrane ima za cilj dalji razvoj vojske i mornarice, obezbeđujući im naprednu vojnu opremu. Pored toga, usvajanje novih oblika ratovanja omogućiće trupama da se bolje prilagode uslovima savremene vojne konfrontacije“, rekao je Šojgu.
Ministar nije precizirao o kojim oblicima ratovanja je reč. Sastanak je bio fokusiran na programe modernizacije ministarstva i razvoj vojne infrastrukture, posebno u arktičkom regionu.
Šojgu je izvestio o napretku u korišćenju orbitalnih sredstava za vojnu komunikaciju. Prošlog meseca, ruska vojska je rasporedila novi napredni komunikacioni satelit modela Meridian M za pružanje usluga na Arktiku, rekao je on. Još jedan satelit ovog tipa trebalo bi da bude postavljen u orbitu do kraja godine, dodao je Šojgu.
„Trupe za komunikaciju dobro obavljaju svoje dužnosti kao deo operacija van Rusije. Testirane su nove organizacione metode koje omogućavaju pouzdanu kontrolu trupa u teškim geografskim i interferentnim uslovima“, rekao je on.
Ministar je dodao da je vojska uspela da značajno smanji „vreme potrebno za pružanje informacija o ciljanju sistemima za precizno oružje dugog dometa, kao što su Kalibr i Kinžal“.
Kalibr je ruska krstareća raketa lansirana sa brodova i podmornica, koja služi istoj nameni kao i američki sistem Tomahavk. Moskva je to oružje intenzivno koristila tokom napada na Ukrajinu.
Kinžal je hipersonična kvazibalistička raketa koja se lansira iz vazduha namenjena gađanju visoko vrednih ciljeva. Njegova brzina čini praktično nemogućim presretanje savremenih sistema protivvazdušne odbrane. Rusija je prošlog meseca prvi put testirala sistem naoružanja u stvarnoj borbi u Ukrajini.
Rusija je napala svoju susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014. godine, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
