Ambasadori Austrije, Belgije, Luksemburga i Holandije pozvani su u utorak u Ministarstvo spoljnih poslova Rusije i obavešteni da je jedan broj njihovih diplomata proglašen personama non gratae. Taj potez je odgovor Moskve na njihovu raniju odluku da proteraju ruske predstavnike zbog sukoba u Ukrajini.
Sva četiri ambasadora primila su protestne note povodom nedavne odluke njihove vlade da protera ruske diplomate. Austrija, Belgija i Holandija su obaveštene o broju sopstvenih diplomata koji će morati da napuste Rusiju kao odgovor, dok je Luksemburg pušten uz upozorenje.
Odluka Beča da protera četvoricu ruskih diplomata 7. aprila bila je „neprijateljski čin koji ozbiljno šteti kako bilateralnim odnosima, tako i međunarodnom ugledu Austrije”, rekla je Moskva ambasadoru Verneru Almhoferu i dodala da su četiri njegova službenika imala rok do 24. aprila da napuste Rusiju.
Belgijancu Marku Mikilsenu je takođe dat spisak belgijskog diplomatskog osoblja koje će morati da ode do 3. maja. Brisel je 29. marta proterao 21 ruskog diplomatu, optužujući ih za „špijunažu“ i „pretnje bezbednosti“.
Ambasadoru Holandije Žilu Bešur Plugu rečeno je da 14 zaposlenih u ambasadi u Moskvi i jedan diplomata iz generalnog konzulata u Sankt Peterburgu imaju dve nedelje da napuste Rusiju, kao odgovor na proterivanje 18 ruskih diplomata iz ambasade 29. marta. Hag, trgovinska misija u Amsterdamu i stalna misija pri Organizaciji za zabranu hemijskog oružja (OPCV).
Moskva je rekla Plugu da je „neprihvatljivo“ da Holandija zloupotrebi svoju privilegiju kao zemlja domaćin OPCV.
Žoržu Faberu, ambasadoru Velikog vojvodstva Luksemburg, uručena je protestna nota zbog odluke njegove vlade da protera ruskog diplomatu i rečeno je da će Moskva zadržati pravo da odgovori.
SAD i mnogi njihovi saveznici iz NATO-a proteruju ruske diplomate od marta, navodeći da su špijuni i navodeći „invaziju“ na Ukrajinu.
Rusija je napala svoju susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014. godine, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
