Robotska misija u orbiti Urana. Sonda koja može da sleti na Saturnov mesec koji bi mogao da održava život. I bolji plan za astronaute da se bave visokokvalitetnom naukom na Mesecu.
Ovo su među glavnim prioritetima navedenim u novom izveštaju uticajne grupe koja savetuje NASA-u gde da hrabro ide u narednoj deceniji, od 2023. do 2032. godine.
Svakih deset godina, prestižne Nacionalne akademije nauka, inženjerstva i medicine okupljaju komitete svemirskih stručnjaka kako bi istražili oblast planetarne nauke i postigli konsenzus o najboljem načinu za NASA da istražuje čudne nove svetove.
Neki od artikala na njihovoj najnovijoj listi želja zvuče poznato, ali drugi su potpuno novi. I dok izveštaj daje optimističnu sliku o ovoj oblasti u celini, postoje nagoveštaji zabrinutosti zbog budućih budžetskih ograničenja.
Poslednji put, 2011. godine, stručni savetnici su rekli NASA-i da prikupi zanimljiv izbor stena na Marsu, a zatim radi na vraćanju tih netaknutih uzoraka na Zemlju radi hemijskih analiza. Ovo bi moglo pokazati da li je crvena planeta ikada imala život. Takođe su se zalagali za misiju u Evropu, Jupiterov mesec koji izgleda da ima okean vode ispod svoje ledene površine.
NASA je prihvatila te ciljeve i napredovala je, ali planetarni naučnici su počeli da brinu da bi prekoračenje troškova moglo ugroziti mogućnost posete drugim mestima u Sunčevom sistemu koja mame.
„Trenutno smo u planetarnoj nauci u SAD na rekordnom nivou finansiranja“, kaže Kejsi Drajer, viši savetnik za svemirsku politiku za Planetari Societi, neprofitnu organizaciju koja promoviše istraživanje svemira. „Ali mislim da smo u isto vreme pritisnuti dve velike misije, Mars Sample Return i Evropa Kliper.
Donošenje kamenja sa crvene planete kući trebalo bi da ostane „najveći naučni prioritet NASA-inih robotskih istraživanja ove decenije“, navodi se u novom izveštaju od 780 stranica o nalazima ekspertske grupe.
„Komitet snažno podržava vraćanje uzorka sa Marsa. To je koncept koji postoji dugo vremena, ima veliku naučnu validnost i podršku“, rekao je za NPR kopredsedavajući upravnog odbora Filip Kristensen sa Univerziteta Arizona State.
Ali izveštaj takođe kaže da ako cena izgleda da poraste znatno iznad 5,3 milijarde dolara, ili ako trošak pojede više od oko 35% NASA-inog budžeta za planetarnu nauku u bilo kojoj godini, NASA bi trebalo da traži dodatni novac od Kongresa umesto da oduzima sredstva iz drugih dostojnih misija — poput onih na Uran i Encelad.
Putovanje na Uran bi moglo pomoći naučnicima da razumeju ledene divove.
Za razliku od stenovitih planeta poput Marsa i gasovitih divova poput Jupitera, ledeni divovi Uran i Neptun nikada nisu proučavani sa namenskom misijom da ih orbitiraju i proučavaju.
Uran, sedmu planetu od Sunca, ikada je posetila NASA-ina sonda Voiager 2, koja je proletela 1986. godine, na udaljenosti od oko 50.000 milja.
Poslednjih godina, otkrivanja planeta u vanzemaljskim solarnim sistemima pokazuju da su planete ledenih džinova „verovatno najčešća klasa planeta u univerzumu“, kaže Robin Kanup iz Jugozapadnog istraživačkog instituta, koji je kopredsedavao upravnim odborom. „Ovu misiju smo videli kao pružanje apsolutno transformativne, revolucionarne nauke jer znamo tako malo o ovim sistemima. Sigurni smo da će biti mnogo iznenađenja kada stignemo tamo.“
Enceladus, jedan od Saturnovih meseci, je još jedno naučno ubedljivo odredište.
Smatra se da ima okean tečne vode ispod ledene kore, baš kao i Evropa, ali ovaj mesec šalje perjanice tog materijala u svemir, što olakšava dobijanje uzoraka koji potiču duboko iznutra. Novi izveštaj preporučuje slanje sonde koja bi tamo mogla stići početkom 2050-ih, sletjeti na površinu i potražiti dokaze života u svežem materijalu perjanice koji pada kišom na nju.
„Encelad je logičan kandidat da pokušamo da tražimo dokaze o životu danas“, kaže Kristensen. „U pogledu okeanskih svetova, daleko je najaktivniji i najlakši za pristup.
Ponovo stižem na mesec
Savetnici kažu da NASA mora ozbiljno da se pozabavi naukom u svojim višemilionskim naporima da vrati astronaute na Mesec, pod nazivom program Artemis.
Oni ističu da neuspeh da se ovo uradi do sada znači da naučni povratak početnih putovanja astronauta „neće biti toliko značajan koliko bi mogao biti, a možda i minimalan“.
„Mi vidimo da je program Artemis aspirativni i transformativan, i želimo da ga prati transformativna nauka“, kaže Canup.
Ali grupa je otkrila da postoji nedostatak organizacije i odgovornosti u NASA-i za rad sa naukom visokog prioriteta u planiranju sletanja na Mesec. Planetarna istraživanja se decenijama obavljaju pomoću robota i odvojena su od ljudskih svemirskih letova unutar organizacione strukture agencije.
„Hajde da uradimo sjajnu nauku na Mesecu“, kaže Kristensen, i spojimo „robotsku i ljudsku stranu NASA-e u zaista snažno partnerstvo“.
Izveštaj se proteže kroz niz manjih misija oko Sunčevog sistema koje imaju zasluge, kao što su posete patuljastoj planeti Ceres i Titanu, najvećem mesecu Saturna.
I daje značajnu pohvalu naporima da se Zemlja zaštiti od potencijalno opasnih svemirskih stena.
NASA bi trebalo da „u potpunosti podrži“ teleskop, nazvan Near-Earth Object Surveior, koji je dizajniran da traži ove opasne stene, navodi se u izveštaju. Taj teleskop se nedavno suočio sa smanjenjem budžeta i kašnjenjima.
„Zaštita Zemlje je važna“, kaže Betani Elman, planetarni naučnik sa Kalteha koja je bila u upravnom odboru izveštaja, „i možemo da postignemo dobru nauku dok to radimo“.
