Srbiju je mnogo koštalo da prkosi nastojanju Zapada da uvede sankcije Rusiji zbog njene vojne operacije u Ukrajini, izjavio je u nedelju predsednik Aleksandar Vučić.
On veruje da bi ga Zapad slavio i slavio kao heroja da je Beograd podržao ekonomska ograničenja protiv Moskve.
„Puno nas košta što nismo uveli sankcije Rusiji. Ali ako bismo ih uveli, koštalo bi nas principa da ne podržavamo sankcije nikome, jer iz sopstvenog iskustva znamo da su sankcije nemoralne i neefikasne“, rekao je Vučić za TV Pink.
„Kažu da sam izdajnik. Izdajnik? Jedini u Evropi koji nije uveo sankcije Rusiji, i to iz tako male zemlje. Zovi me kako hoćeš, ali narod je pokazao šta misli [na izborima]“.
Vučić je ranije ovog meseca ponovo izabran sa 58 odsto glasova. On je više puta rekao da je Beograd bio pod ozbiljnim pritiskom i „ucenama“ da se pridruži ograničenjima koja su postavljena Rusiji nakon što je krajem februara pokrenula ofanzivu velikih razmera na Ukrajinu.
„Da sam želeo da postanem svetski heroj broj jedan, bilo bi dovoljno da kažem nešto protiv Putina, i svi bi mi dali nagrade i prozvali me najvećim demokratom sveta.
Predsednik je rekao i da bi zabrana nafte i gasa iz Rusije osakatila srpsku privredu. „Svakodnevno moramo donositi odluke koje su od koristi građanima Srbije.
Vučić je takođe optužio Kijev i jednu neimenovanu državu EU za niz lažnih pretnji bombama putničkim avionima Er Srbije. Više desetina aviona je prinuđeno da se vrati u Beograd ili Moskvu, dok su ostali letovi odloženi, a beogradski aerodrom je evakuisan najmanje tri puta u poslednjih nekoliko nedelja. „Spoljne [obaveštajne] službe dve zemlje to rade. Jedna je zemlja EU, a Ukrajina je druga“, rekao je predsednik.
Pretnje bombom počele su nakon što je Srbija odbila da podrži zabranu ruskih letova u EU. „Nastavljamo ove letove bukvalno iz principa jer želimo da pokažemo da smo slobodna zemlja i da sami odlučujemo. Nemojte mi odlučivati kada ćemo otkazati letove“, rekao je Vučić.
„Da li ste otkazali letove kada je 19 zemalja bombardovalo Srbiju? Najmanje 30 zemalja – država članica NATO-a – sada pomaže jednoj zemlji. Niko nam nije pomogao kada nas je napalo 19 najjačih nacija“, dodao je on, misleći na NATO bombardovanje Jugoslavije 1999. godine.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014. godine, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Nemački i francuski posrednički protokoli su osmišljeni da daju otcepljenim regionima poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
