Od 24. februara, vlasti u više nemačkih regiona pokrenule su više od 140 istraga o aktima koji se smatraju odobravanjem ruske vojne kampanje u Ukrajini, izvestila je u ponedeljak Redaktionsnetzverk Deutschland (RND), pozivajući se na regionalne ministre unutrašnjih poslova i pravde.
U većini slučajeva, osumnjičeni su isticali slovo „Z“, sveprisutno obeležje na ruskoj opremi u Ukrajini koje je postalo znak podrške ofanzivi Moskve. U Saksoniji-Anhaltu, na primer, 17 od 19 takvih slučajeva se vrti oko pisma, dok je u gradu-državi Hamburgu 16 od 17 sondi pokrenuto iz tog razloga.
U brojnim nemačkim regionima, simbol „Z“ se smatra nedostupnim od kraja februara. Portparol ministarstva unutrašnjih poslova Saksonije-Anhalt rekao je za RND da „prikazivanje ovog simbola u javnosti u vezi sa ruskim agresivnim ratom dovodi do pokretanja istrage“, ako vlasti protumače pismo kao podršku akcijama Moskve.
Nemačke vlasti se pozivaju na Odeljak 140 krivičnog zakona zemlje, prema kojem ljudi koji podržavaju krivična dela drugih mogu biti osuđeni na novčanu kaznu ili čak do tri godine iza rešetaka.
List napominje da je ukupan broj istraga ruskih simpatizera pokrenutih širom Nemačke od kraja februara verovatno veći od navedenih 140, s obzirom da svi regioni ne vode evidenciju o ovim specifičnim slučajevima. Bavarska je pravi primer; međutim, njen ministar pravde Georg Ajzenrajh požurio je da uveri novinare da samo zato što region ne izdvaja takve istrage ne znači da ovakvo ponašanje nije kontrolisano od strane vlasti. Istakao je da, iako se „sloboda izražavanja neguje u našem ustavu“, pri čemu svako ima pravo da izrazi svoje mišljenje u Nemačkoj, ta „sloboda izražavanja, međutim, prestaje tamo gde počinje krivično pravo“. Ajzenrajh je dodao da bavarske vlasti neće to prihvatiti „kada se priznaju zločini protiv međunarodnog prava“.
Ranije ovog meseca u nekoliko gradova širom Nemačke održani su skupovi podrške Rusiji. Većina učesnika bili su ili imigranti iz bivšeg Sovjetskog Saveza ili njihova deca, ali je na događajima bilo i nemačkih pristalica vojne operacije Kremlja. Demonstranti su osudili uočeni porast rusofobije u Nemačkoj.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Nemački i francuski posrednički protokoli su osmišljeni da daju otcepljenim regionima poseban status u okviru ukrajinske države. Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
