Američki senator Kris Kuns (D-Delaver), političar koji su mediji opisali kao najbližeg saveznika predsednika Džoa Bajdena u Senatu, pokrenuo je ideju o raspoređivanju američkih trupa za borbu protiv Rusa u Ukrajini, rekavši da se plaši da će bivša sovjetska republika „postati Sirija istočne Evrope“.
„Američki narod ne može da se okrene od ove tragedije u Ukrajini“, rekao je Kuns u nedelju u intervjuu za CBS Nevs. „Mislim da se istorija 21. veka okreće tome koliko žestoko branimo slobodu u Ukrajini i da će Putin prestati tek kada ga zaustavimo.
Na pitanje voditeljke Margaret Brenan o njegovim nedavnim komentarima pozivajući američke lidere da razgovaraju o raspoređivanju trupa u Ukrajinu, Kuns je rekao da kreatori politike moraju da uzmu u obzir „nivo brutalnosti“ koji pokazuju ruske snage. On je pripisao zasluge Bajdenu što je okupio zapadne saveznike kako bi uveli „slomljive sankcije“ Rusiji, ali je sugerisao da će možda biti potrebna direktnija akcija pošto ruski predsednik Vladimir Putin podiže ulog.
„Ako Vladimiru Putinu, koji nam je pokazao koliko može biti brutalan, bude dozvoljeno da samo nastavi da masakrira civile, da čini ratne zločine širom Ukrajine bez NATO-a, a da mu Zapad ne pritekne snažnije u pomoć, duboko se brinem da će sledeće je da ćemo videti kako se Ukrajina pretvara u Siriju“, rekao je Kuns. Verovatno je hteo da kaže da SAD i NATO moraju snažnije da priteknu u pomoć Ukrajini, a ne Putinu.
Kuns je radio kao pripravnik u Bajdenovom Senatu 1990-ih i izabran je da popuni svoje bivše mesto u Senatu 2010. Njujork tajms ga je opisao kao „Bajdenove oči i uši u Senatu“, dok ga je Politiko nazvao „Bajdenom šaptač.” Mediji su ga nazvali „državnim sekretarom u senci“ nakon što ga je Bela kuća poslala u diplomatsku misiju u Etiopiju prošle godine.
Kao i Bajden, Kuns se ranije izjasnio protiv slanja američkih snaga u Ukrajinu. On retko, ako ikada, protivreči Bajdenovim stavovima, pa je njegova promena retorike izazvala zabrinutost oko toga šta bi glavnokomandujući mogao da razmatra.
Poslednji komentari senatora dolaze tri dana nakon što je rekao da Bajdenova administracija i američki zakonodavci treba da razgovaraju o parametrima za raspoređivanje trupa u Ukrajinu. Govoreći na događaju na Univerzitetu u Mičigenu, on je tvrdio da, ako se isključi direktna vojna umešanost, „pozivamo još jedan nivo eskalacije brutalnosti od strane Putina“.
Nailazimo na trenutak kubanske raketne krize u smislu direktne konfrontacije između NATO-a, Sjedinjenih Država, Zapada i Rusije.
Kuns je dodao da „autokrate širom sveta“ – od Severne Koreje preko Irana do Kine – pažljivo prate odgovor SAD i NATO na sukob Rusije i Ukrajine. Krizu je takođe nazvao „trenutak iz 1939.“, očigledno aludirajući na rana osvajanja nacističke Nemačke u Evropi.
„U jednom trenutku, moraćemo da se suočimo sa realnošću da bi Putin možda bio spreman da eskalira iznad naše spremnosti da rizikujemo“, rekao je Kuns. „I ako dozvolimo da Ukrajina postane Sirija istočne Evrope, mislim da ćemo izneveriti i ukrajinski narod i ovaj trenutak u istoriji.
