Vihor sankcija usmerenih protiv Rusije se toliko pojačao da se posledice osećaju daleko izvan vladinih agencija uključenih u rusku vojnu ofanzivu na Ukrajinu. Cene nafte su skočile u očekivanju nestašice, preduzeća su najavila bojkot, sportisti se isključuju iz takmičenja, a neki Rusi beže iz zemlje, gubeći udobnost na koju su navikli.
Moskva je izgubila pristup, bar za sada, 300 milijardi dolara svojih zlatnih i deviznih rezervi, a sedam ruskih banaka je isključeno iz međunarodnog platnog sistema SVIFT. Broj sankcija koje su uvedene zemlji je bez presedana – od 22. februara je uvedeno 5.787 novih ograničenja protiv ruskih pravnih i fizičkih lica, a njihov broj je ukupno dostigao više od 8.500. Nijedna druga država joj nikada nije imala toliko ograničenja. Čak je i Iran, koji je pod sankcijama više od 40 godina, na drugom mestu, sa samo 3.600.
„Ovo je finansijski nuklearni rat i najveći sankcija u istoriji. Rusija je postala deo globalne ekonomije do najveće mete globalnih sankcija i finansijskog parije za manje od dve nedelje“, rekao je Piter Pjatecki, bivši zvaničnik Ministarstva finansija u administraciji SAD Baraka Obame i Donalda Trampa. .
Ovo poziva na poređenje između istorije sankcija Iranu i najnovijih antiruskih mera. Iako je položaj ove dve zemlje u globalnoj ekonomiji i politici veoma različit, postoji očigledna sličnost u njihovoj današnjoj situaciji. Prilično dugo vremena, Islamska Republika Iran je bila zemlja sa najvećom sankcijama na svetu, odsečena od kritično važnog izvora prihoda – snabdevanja energijom Evropi. Postoje glasine da bi neka od ograničenja nametnutih Iranu sada mogla da se povuku kako bi se obuzdale isporuke ruske nafte i gasa i izbegla energetska kriza u EU. Ovi signali su sastavni deo razumevanja prioriteta Zapada u ovom trenutku. Da li se ovde radi o principu po kome odgovorni moraju biti kažnjeni, ili je to objektivna pravda?
Iako se čini da za sada nije bilo panike, a potražnja za pojedinačnim dobrima raste, stručnjaci i dalje strahuju od neposredne pojave teške ekonomske krize – ne samo u Rusiji već i širom sveta. U okviru petog paketa sankcija, zemlje EU razmišljaju o zabrani uvoza ruske nafte i gasa, iako Rusija obezbeđuje zemljama EU oko 40 odsto svog gasa i 25 odsto njihove nafte. Kamiondžije u Španiji već izlaze na skupove u znak protesta zbog povećanja cena goriva, a slične demonstracije bi uskoro mogle da zahvate celu Evropu.
U novijoj istoriji zabeležen je slučaj da je relativno važan ekonomski akter imao strogi režim sankcija, što je dovelo do poteškoća za same inicijatore ograničenja. Mnogi se sada prisećaju iskustva Irana, veterana u oblasti međunarodne izolacije.
