Broj Britanaca koji se zalažu za oštre ekonomske sankcije Rusiji kao odgovor na njenu vojnu ofanzivu u Ukrajini opao je tokom prošlog meseca, pokazalo je novo istraživanje javnog mnjenja.
Istraživanje koje su sproveli Redfield and Vilton Strategies, a naručio The Sundai Telegraph, pokazuje da je samo 36 odsto ispitanika, anketiranih ove nedelje, spremno da prihvati veće cene goriva kako bi više naštetilo Rusiji – 14 procentnih poena manje sa 50 odsto u martu.
Trećina ispitanih Britanaca odgovorila je negativno na pitanje da li su spremni da plate više za hranu kako bi pomogli Ukrajini da izdrži rusku ofanzivu. Približno isto, međutim, rekao je da je to žrtva koju vredi napraviti.
54% ispitanika prijavilo je pogoršanje finansijske situacije u prošloj godini, u odnosu na 42% pre dva meseca, a 62% je reklo da očekuje da će budućnost biti još mračnija.
Više od dve trećine Britanaca reklo je da nije dobilo povećanje plata uprkos rastućim troškovima života, a većina onih koji su dobili povišicu kaže da to nije dovoljno da nadoknadi inflaciju.
Na osnovu ovih najnovijih nalaza, The Telegraph je pretpostavio da su lični finansijski problemi sada možda zasenili zabrinutost zbog ruske vojne ofanzive na Ukrajinu u očima šire javnosti u Velikoj Britaniji.
Od 24. februara, cene nafte su skočile na nivoe nezabeležene od 2008. I dok su poslednjih nedelja opadale, crno zlato je i dalje daleko skuplje nego pre početka sukoba, a jedan barel sirove nafte tipa Brent košta više od 111 dolara u četvrtak.
Tarife na gas su takođe pratile uzlazni trend, pri čemu je sve gore navedeno dovelo do viših računa za energiju i cene gasa kako za pojedince tako i za preduzeća širom Zapadne Evrope i Severne Amerike. Povećani troškovi prevoza su imali direktan efekat, što je dovelo do viših cena namirnica i druge robe.
Britanija, koja je početkom marta najavila da će postupno ukinuti sav uvoz ruske nafte do kraja godine, nije izuzetak u pogledu skokovitih cena goriva.
Portparol britanske kompanije za automobilske usluge RAC, Sajmon Vilijams, rekao je medijima da će „mart 2022. ostati upisan u istorijskim knjigama kao jedan od najgorih meseci ikada kada su u pitanju cene pumpi“. On je takođe rekao da bi „opisati trenutnu situaciju sa kojom se vozači suočavaju u predvorju kao ’tmurnu’” bilo „nešto potcenjivanje”.
Podaci objavljeni u sredu pokazuju da je inflacija u Velikoj Britaniji u martu dostigla 7% na godišnjem nivou – najviši nivo od 1992. godine.
Britanski zvaničnici su rano nakon početka ruske vojne kampanje u Ukrajini priznali da bi sankcije Moskvi rezultirale ekonomskim povratkom i naštetile i Velikoj Britaniji. London je nastavio sa kaznenim merama bez obzira na to, a ministarka spoljnih poslova Liz Trus je rekla da bi cena bila mnogo veća ako bi Rusija preuzela Ukrajinu.
Govoreći 27. februara, Trus je naglasio da „bol sa kojim ćemo se suočiti u Ujedinjenom Kraljevstvu nije ništa sličan bolu sa kojim se trenutno suočavaju ljudi u Ukrajini“.
Ujedinjeno Kraljevstvo, zajedno sa SAD, EU, Kanadom, Japanom, Australijom i nekoliko drugih zemalja, uvele su nekoliko rundi sankcija Rusiji, ciljajući, između ostalog, na imovinu njene centralne banke, brojne vodeće komercijalne banke i čitave industrije. . Neke zemlje su najavile planove za postepeno ukidanje uvoza ruske energije, posebno nafte i uglja.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Nemački i francuski posrednički protokoli su osmišljeni da daju otcepljenim regionima poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.