Ministarstvo odbrane Rusije objavilo je snimak na kojem se vidi posada vodećeg broda Crnomorske flote Moskva, koji je potonuo u četvrtak nakon požara na brodu.
Snimak, koji nema zvuk, postavljen je u subotu na Telegram kanalu ministarstva. Na njemu je prikazano kako se procenjuje da je oko 100 mornara stajalo u redu tokom sastanka u krimskom lučkom gradu Sevastopolju sa glavnokomandujućim Ratne mornarice admiralom Nikolajem Jevmenovim i komandom Crnomorske flote.
„Admiral Nikolaj Jevmenov je obavestio posadu krstarice da će oficiri, vezisti i mornari nastaviti da služe u mornarici“, navodi se u saopštenju Ministarstva.
Takođe je uvereno da će „tradicije gardijske raketne krstarice Moskva biti pažljivo očuvane i nastavljene“, u skladu sa dugogodišnjom praksom mornarice.
Ruska vojska je u četvrtak saopštila da je „Moskva“ potonuo dok je bio vučen u luku u lošim uslovima na moru. Ministarstvo odbrane saopštilo je da je trup ratnog broda oštećen u eksploziji municije koju je izazvao požar na brodu u sredu.
„Moskva“ je navodno bila oko 90 kilometara južno od ukrajinskog lučkog grada Odese u sredu kada je izbio požar na brodu. Ruska vojska je saopštila da je posada evakuisana obližnjim brodovima Crnomorske flote i prebačena u Sevastopolj.
Broj posade na brodu kada je izbio požar nije saopšten. 2009. godine, kada je krstaricu u Novorosijsku posetio tadašnji predsednik Dmitrij Medvedev, na brodu je bilo 416 članova posade, uključujući 38 oficira.
Pre nego što je ruska vojska dala svoj izveštaj o požaru na brodu Moskva, Kijev je tvrdio da je brod pogođen ukrajinskim protivbrodskim projektilima. Načelnik vojne administracije Odeske oblasti Maksim Marčenko izjavio je u sredu uveče da su ukrajinske rakete Neptun ispaljene iz Odese „veoma ozbiljna šteta“ na Moskvi.
Ratni brod je porinut 1979. godine, a u službu je ušao 1982. godine pod imenom Slava. Preimenovana je 1996. Krstarica je ranije pružala zaštitu ruskim snagama u Siriji
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Nemački i francuski posrednički protokoli osmišljeni su da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
