Svaki Nemac treba da doprinese smanjenju zavisnosti nacije od ruske energije, rekao je savezni vicekancelar i ministar ekonomije Robert Habek za Funke Media Group u petak, dok je pozvao sugrađane da počnu da smanjuju potrošnju energije, uz nekoliko saveta.
„Kao pravilo, rekao bih: ušteda od 10% je uvek moguća“, rekao je Habek, pozivajući „sve da daju doprinos uštedi energije sada“ i najavljujući vladinu kampanju. Zeleni političar je rekao da ušteda energije nije samo deo napora da se „postane nezavisnija od ruskog uvoza“, već i „veliki zajednički projekat“ koji će pomoći Nemačkoj na duge staze.
„To će olakšati novčanik i iznervirati [ruskog predsednika Vladimira] Putina“, rekao je ministar i dodao da ćemo „povrh toga zaštititi klimu“. Spisak mera koje je predložio ministar uključuje korišćenje bicikala umesto automobila, i to „ne samo nedeljom“, kao i omogućavanje ljudima da rade od kuće, kao što je to bilo tokom pandemije Covid-19.
Ljudi bi za sada mogli da rade od kuće najmanje „jedan ili dva dana u nedelji na dobrovoljnoj bazi“, rekao je Habek. Navlačenje zavesa tokom večernjeg grejanja stana moglo bi da uštedi i do pet odsto potrošnje energije, smatra ministar. Smanjenje sobne temperature za jedan stepen uštedelo bi još 6%, dodao je, tvrdeći da, iako „možda nije baš tako udobno, još se ne smrzavate“.
Habek takođe insistira na snabdevanju Ukrajine dodatnim oružjem usred njenog tekućeg vojnog sukoba protiv Rusije. „Mora doći više oružja“, rekao je on u petak, dodajući da Berlin ne može da ostavi Kijev „sam“.
„Ukrajina ne sme da izgubi; Putin ne sme da pobedi“, naveo je on, iako Berlin takođe ima odgovornost prema Nemcima i mora da izbegne da Nemačka bude „meta“, dodajući da je Nemačka stvorila okvir u kojem „isporučuje sve što je moguće“, ali to „ne čini uključujući tenkove ili borbene avione do sada.”
Ministar je takođe napomenuo da tenkovi Leopard 1 koje je nemačka odbrambena kompanija Rajnmetal navodno razmatrala da pošalje Ukrajini ranije ove nedelje u stvari nisu spremni za borbu i da bi njihova priprema mogla da potraje mesecima.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da sprovede uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokol iz Minska uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
