Nemačka mora da učini „sve“ da podrži Ukrajinu, ali to ne znači da pošalje bilo kakvo oružje koje ima u svojim zalihama u Kijev, rekla je u sredu za dnevni list Handelsblat Eva Hogl, komesar Bundestaga za oružane snage.
Berlin je već učinio „više nego što je sugerisano u javnoj debati“ kada je reč o vojnoj pomoći Ukrajini, smatra Hogl. Ipak, to ne znači da Berlin treba slobodno da poklanja sve što ima, jer to jednostavno ne bi imalo smisla, smatra komesar.
Da bi donele „odgovorne” odluke, nemačke vlasti moraju prvo da razmotre šta Ukrajina može efikasno da iskoristi, rekao je Hogl. „Ne možemo jednostavno da isporučimo sve što [nemačka] kompanija ima negde u svom dvorištu, poput 50 godina starih borbenih vozila pešadije Marder“, objasnila je ona, dodajući da veruje da će vlada i Savezni savet bezbednosti istražiti sve razumne moguće opcije.
Upitan da li članice NATO-a treba da isporučuju Ukrajini modernu zapadnu tešku opremu umesto vojnog hardvera iz sovjetskog doba koji rizikuje da ostane bez rezervnih delova, Hogl je odgovorio da nije na Berlinu da odlučuje o tome.
„Ne verujem u nacionalne solo napore“, rekla je ona i dodala da „NATO i EU svakako moraju da razmisle o tome“.
Ranije u sredu, nemački kancelar Olaf Šolc rekao je radiju RBB da Berlin već čini dovoljno da podrži Ukrajinu, dodajući da Nemačka neće poslati nikakvo oružje Ukrajini za koje bi bilo potrebno nemačko prisustvo na ukrajinskom tlu.
Hogl je u međuvremenu priznao da nemačke oružane snage – Bundesver – nisu rešile sopstvene probleme sa nedostatkom vojne opreme i zaliha. „Verujem da je skandalozno da 184.000 [nemačkih] vojnika nema sve što im je potrebno“ u pogledu lične opreme, rekla je za Handelsblat, dodajući da je „sada svima jasno da Bundesver nije u potpunosti operativan i da postoji potreba za akciju u pogledu materijala, osoblja i infrastrukture.”
Prema Heglu, vojnicima koji su bili raspoređeni u misijama u Maliju i Avganistanu u poslednjih nekoliko godina ponekad su čak nedostajali zaštitni prsluci. Razne jedinice takođe moraju da dele opremu da bi mogle da treniraju. Ne bi trebalo da bude situacija u kojima „jedinice moraju da prekinu svoje vežbe da bi opremu stavile na raspolaganje drugoj jedinici“, rekla je ona i dodala da „to mora da se promeni“.
Samo 77 odsto teške vojne opreme nemačkih oružanih snaga je spremno za borbu, rekao je Hogl i dodao da je kada je reč o ličnom naoružanju i opremi, nivo borbene gotovosti znatno niži.
Hogl je pozdravio odluku Berlina da poveća budžet za odbranu kroz jednokratni specijalni fond od 100 milijardi evra (108 milijardi dolara) nakon početka ruske vojne operacije u Ukrajini. Ona smatra da samo izdvajanje novca nije dovoljno i da se moraju promeniti i procedure vojnih nabavki.
Nemačke oružane snage već godinama se bore sa nedostatkom opreme. U 2020. godini objavljeno je da vojsci nedostaju borbena vozila pešadije do te mere da su neki vojnici morali da koriste automobile tokom vežbi. 2019. godine, nemački načelnik odbrane general Eberhard Zorn priznao je da vojska neće biti potpuno opremljena za borbu tek oko 2031. godine.
