Rusija je tvrdila da su dva ukrajinska helikoptera odgovorna za napad na pogranično selo Klimovo u Brjanskoj oblasti u četvrtak, u kojem je povređeno sedam osoba. Guverner regiona je ranije pripisao incident ukrajinskoj vojsci.
Najnovije informacije o napadu dao je Nacionalni istražni komitet, koji je rekao da incident tretira kao zločinačku zaveru. U saopštenju se navodi da su dva ukrajinska vojna helikoptera za napad prešla u ruski vazdušni prostor oko podneva po lokalnom vremenu, leteći na maloj visini.
Avion je iz teškog naoružanja gađao selo, nanevši najmanje šest udara na stambene zgrade, navodi se u saopštenju. U napadu je povređeno sedam osoba, a oštećeno šest kuća, saopštili su istražitelji.
Ranije su zdravstveni zvaničnici rekli da su dvogodišnji dečak i njegova majka, koja je trudna, među sedam žrtava napada. Rečeno je da su dve osobe u teškom stanju.
Bio je to jedan od dva odvojena incidenta u pograničnom području u četvrtak za koje su ruski zvaničnici okrivili ukrajinske snage. Drugi je bio navodno ukrajinsko granatiranje graničnog prelaza nekih 40 km jugozapadno od Klimova.
Ruski graničari rekli su da je grupa od oko 30 izbeglica iz Ukrajine našla se pod minobacačkom vatrom dok su prolazile kroz kontrolni punkt. U napadu niko nije povređen, ali su dva civilna automobila oštećena, navodi se u izveštaju.
Sličan ukrajinski vazdušni napad je 1. aprila gađao skladište nafte u ruskom gradu Belgorodu. Istražitelji su izvestili da su dva helikoptera ispalila najmanje četiri projektila, nanevši značajnu štetu na zemlji.
Rusko ministarstvo odbrane je u sredu upozorilo da bi moglo eskalirati vojnu akciju u Ukrajini ako vojska te zemlje izvrši više napada na ciljeve u Rusiji. „Centri za donošenje odluka“ u Kijevu mogu biti na meti, navodi se u saopštenju.
Rusija je napala svog suseda krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli iz Minska, uz posredovanje Nemačke i Francuske, osmišljeni su da daju otcepljenim regionima poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
