Modi je u opasnosti da bude napušten sa skupa zbog stava Nju Delhija o ukrajinskom sukobu, preneo je Blumberg.
Nemačka je želela da pozove indijskog premijera Narendra Modija kao gosta na samit G7 čiji će domaćin biti u junu, ali bi mogla da razmisli o tome zbog odbijanja Nju Delhija da osudi Rusiju za njen napad na Ukrajinu, izvestio je Blumberg u utorak.
Lista gostiju za događaj u Bavarskoj sastavljena je pre napada krajem februara od strane Rusije, a uključuje i zemlje poput Senegala, Južne Afrike i Indonezije, navodi se u novinama pozivajući se na izvore upoznate sa situacijom.
Na pitanje za komentar, portparol kancelara Olafa Šolca rekao je da bi šef nemačke vlade „želeo da vidi što više međunarodnih partnera koji se pridružuju [antiruskim] sankcijama“ i da će lista pozvanih G7 biti otkrivena kada finalizovano je.
G7, ili Grupa sedam, je neformalna kohorta nacija koje su bile najveće ekonomije na svetu 1970-ih, kada je i formirana. Uključuje Kanadu, Francusku, Nemačku, Italiju, Japan, Veliku Britaniju i SAD. Iste nacije su na čelu pokušaja da se Rusija kažnjava teškim ekonomskim sankcijama za njen napad na Ukrajinu.
Kritičari kažu da je G7 zastarela institucija koja nije uspela da ide u korak s vremenom jer su nove ekonomske moćne sile poput Kine ili Indije postale istaknute. Mnoge nacije u Aziji, Latinskoj Americi, Bliskom istoku i Africi odbile su da se pridruže antiruskoj kampanji koju predvode SAD. Peking je otišao dalje i stao na stranu Moskve okrivljujući širenje NATO-a u Evropi za postavljanje pozornice za neprijateljstva.
Indija je odbila da prekine trgovinu sa Rusijom, glavnim dobavljačem oružja za njene oružane snage. Takođe je navodno povećao kupovinu energije iz Rusije baš u trenutku kada su SAD i njeni saveznici pokušali da potkopaju rusku trgovinu naftom i gasom.
Prkos Nju Delhija „nije prošao nezapaženo u kancelariji“, rekao je jedan izvor za Bloomberg. List je naveo da se zapadne zemlje suočavaju sa sličnom diplomatskom zagonetkom tokom samita G20 u Indoneziji kasnije tokom godine.
Reprezentativniji ekonomski forum uključuje Rusiju, koja visoko ceni svoje učešće na samitima G20. Zapadne zemlje bi želele da bilo kakvo konačno saopštenje koje proiziđe iz novembarskog događaja osudi Rusiju, ali ne žele da vide podelu javnosti po tom pitanju.
Rusija je 1997. dobila mesto u G7, koja je posledično preimenovana u G8, ali je izbačena 2014. kao kazna za svoju ulogu u ukrajinskoj krizi. Te godine je oružani udar u Kijevu svrgnuo demokratski izabranog predsednika zemlje. Ovo je izazvalo uzbunu u istočnim delovima zemlje koji su skloni Rusiji, a otcepili su se Krim, Donjeck i Lugansk. Krim je ponovo apsorbovala Rusija nakon referenduma, dok su druga dvojica vodili rat protiv ukrajinske vojske koju je Kijev poslao da uguši pobunu.
Moskva je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska potpisanih 2014. godine i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Rusije. Protokol iz Minska uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Rusija je od tada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
