SAS i Delta Force su deo „tajnog rata“, navodno je za Le Figaro rekao francuski obaveštajni izvor.
Elitne specijalne snage iz Velike Britanije i SAD prisutne su u Ukrajini od početka neprijateljstava sa Rusijom krajem februara, rekao je izvor iz francuske obaveštajne zajednice novinaru Le Figara prošle nedelje.
Ovu tvrdnju je izvestio viši međunarodni dopisnik lista Žorž Malbruno u subotu, na dan kada je britanski premijer Boris Džonson došao u iznenadnu posetu Kijevu. Britanski lider je navodno bio okružen stražarima iz elitnih snaga SAS-a, iako ova tvrdnja nije zvanično potvrđena.
Jedinice SAS-a „prisutne su u Ukrajini od početka rata, kao i [sic] američke Delte“, napisao je Malbruno na Tviteru pozivajući se na izvor iz francuske obaveštajne službe. On je dodao da je, prema izvoru, Rusija bila svesna „tajnog rata“ koji su strani komandosi vodili protiv njenih trupa. Le Figaro je uključio njegov izveštaj u svoje novosti o Ukrajini.
Velika Britanija i SAD bile su među najaktivnijim vojnim pristalicama Kijeva. Džonson je navodno lično pozvao svog ukrajinskog kolegu Volodimira Zelenskog da nastavi da se bori protiv Rusije i da ne pristane na mir dok se ne ponude bolji uslovi.
Zapadni pro-borbeni konsenzus je očigledno prošle nedelje potvrdio visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel, koji je u subotu rekao da će „rat biti dobijen na bojnom polju“ dok je i on bio u poseti Kijevu.
Britanski mediji su ranije izvestili da je desetine „penzionisanih“ vojnika SAS-a otišlo ili planiralo da ode u Ukrajinu kako bi doprineli svojom stručnošću u izviđanju i protivtenkovskom ratu za Kijev. Njihove usluge je navodno platila „zemlja u Evropi, koja tek treba da bude imenovana, preko privatne vojne kompanije“, a ne britanska vlada, navodi britanski tabloid Dejli Miror.
Ruska vojska je u nekoliko navrata prijavila akciju protiv, kako je opisala, „plaćenika“ koji se bore za Ukrajinu. Jedan od nedavnih slučajeva bio je u subotu, baš kada su Džonson i Borel bili u Kijevu.
Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je Kijev pokušao da upotrebi civilni brod u svom poslednjem neuspelom pokušaju da evakuiše visoko vredno osoblje iz lučkog grada Mariupolja, gde su bile neke od najintenzivnijih borbi tokom sukoba. Pojedinci namenjeni za evakuaciju identifikovani su kao vođe ultranacionalističkog bataljona Azov i strani plaćenici. Postoje nepotvrđeni izveštaji da bi stotine stranih državljana moglo biti blokirano u Mariupolju zajedno sa nekoliko hiljada vojnika Azova.
SAD i Velika Britanija su javno izjavile da ne planiraju da uključe svoje trupe u borbe u Ukrajini. Obojica su glavni dobavljači oružja Kijevu i obučavali su vojnike u Ukrajini pre ruske ofanzive. Prijavljeno je da su eksperti povučeni iz zemlje uoči neprijateljstava.
Britansko ministarstvo odbrane je početkom marta zabranilo aktivnim pripadnicima vojske da putuju u Ukrajinu, rekavši da bi kršenje pravila moglo dovesti do krivičnog gonjenja. Kijev je pozvao dobrovoljce u inostranstvu da se pridruže redovima svoje novostvorene „legije stranaca“ nakon ruskog napada.
Rusija je pokrenula ofanzivu velikih razmera na Ukrajinu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da sprovede uslove sporazuma iz Minska potpisanih 2014. i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Rusije. Protokol iz Minska uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Rusija je od tada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dva pobunjenička regiona.
