Treći Izraelac poginuo je nakon terorističkog napada Palestinca koji je otvorio vatru na prepun bar u centru Tel Aviva. Izraelske snage bezbednosti saopštile su da su pronašle i ubile napadača rano u petak.
Pucnjava u četvrtak uveče u centru grada prepunom ljudi u barovima i restoranima izazvala je scene masovne panike u srcu užurbanog grada. Dve osobe su odmah poginule, a više od 10 je ranjeno.
Bolnica u Tel Avivu saopštila je u petak popodne da je Barak Lufan (35), koji je ranjen u pucnjavi, podlegao povredama.
Bio je to četvrti smrtonosni napad Palestinaca u Izraelu za tri nedelje, a dogodio se u vreme pojačanih tenzija oko početka Ramazana. Desetine hiljada Palestinaca prisustvovalo je prvoj molitvi petkom muslimanskog svetog meseca u Jerusalimu usred velikog prisustva izraelske bezbednosti, bez neposrednih izveštaja o nemirima.
Izraelski premijer Naftali Benet sastao se sa najvišim bezbednosnim zvaničnicima i najavio da će glavni prelaz na severnoj Zapadnoj obali u blizini rodnog grada napadača biti zatvoren na neodređeno vreme.
Naoružani napadač ubio 5 u Izraelu pre nego što ga je ubila policija
„Svaki ubica će znati da ćemo doći do njega, a svako ko pomaže teroristima treba da zna da će cena koju će platiti biti nepodnošljiva“, rekao je Benet u saopštenju.
Izrael je nastavio sa planovima da dozvoli palestinskim ženama, deci i starijim muškarcima sa okupirane Zapadne obale da uđu u Jerusalim na molitve. Protesti i sukobi u svetom gradu tokom Ramazana prošle godine na kraju su zapalili 11-dnevni rat u Gazi.
Pucnjava u četvrtak dogodila se u prepunom baru u ulici Dizengoff, centralnoj saobraćajnici koja je tokom godina bila izložena drugim napadima. Četvrtak uveče je početak izraelskog vikenda, a područje je bilo prometno.
Na video snimcima koji su se proširili na društvenim mrežama, desetine preplašenih ljudi viđeno je kako trče ulicama dok policija traga za napadačem i naređuje ljudima da ostanu u kući. Dvojica ubijenih na licu mesta identifikovani su kao Tomer Morad i Ejtam Magini, prijatelji iz detinjstva u kasnim 20-im godinama iz Kfar Sabe, grada severno od Tel Aviva.
Stotine izraelskih policajaca, jedinica sa psima i vojnih specijalnih snaga sprovele su masovnu poteru tokom cele noći širom Tel Aviva, pretražujući zgradu po zgradu kroz gusto naseljene stambene četvrti.
Vlasti su rano u petak saopštile da su pronašle napadača kako se krije u blizini džamije u Jafi, arapskom naselju u južnom Tel Avivu, i ubile ga u pucnjavi.
Služba unutrašnje bezbednosti Šin Bet identifikovala je napadača kao Raada Hazema, 28-godišnjeg Palestinca iz Dženina, na okupiranoj Zapadnoj obali. Rečeno je da nije pripadao organizovanoj militantnoj grupi i da nije imao dosije. U njemu se navodi da je ilegalno ušao u Izrael bez dozvole.
Izbeglički kamp Dženin bio je poprište jedne od najsmrtonosnijih bitaka druge palestinske intifade, ili ustanka, pre 20 godina. U aprilu 2002. godine, izraelske snage su se skoro tri nedelje borile protiv palestinskih militanata u kampu. Prema Ujedinjenim nacijama, ubijeno je 23 izraelska vojnika i najmanje 52 Palestinca, uključujući civile.
Izraelska vojska često sprovodi racije za hapšenje u Dženinu, često bivajući na udaru vatre. Palestinske vlasti, koje upravljaju delovima okupirane Zapadne obale i koordinišu sa Izraelom o bezbednosnim pitanjima, izgleda da imaju malu kontrolu nad tim područjem.
Posle napada u četvrtak, 13 Izraelaca je ubijeno poslednjih nedelja, što je ovo jedan od najgorih talasa nasilja poslednjih godina.
Militantna grupa Hamas koja vlada Pojasom Gaze pohvalila je napad, ali nije preuzela odgovornost. Predsednik Mahmud Abas, koji je na čelu PA, osudio je napad, rekavši da ubijanje civila sa obe strane „može samo da dovede do daljeg pogoršanja situacije“.
Čini se da su svi napadači delovali pojedinačno ili uz minimalnu podršku. Veruje se da su se trojica od njih identifikovala sa ekstremističkom grupom Islamska država. Ali čini se da ih militantne grupe nisu obučavale ili organizovale napade.
Nastojeći da izbegnu ponavljanje prošlogodišnjeg rata, izraelski, jordanski i palestinski lideri održali su niz sastanaka poslednjih nedelja kako bi razgovarali o načinima očuvanja mira.
Izrael je preduzeo niz koraka u cilju smirivanja tenzija, uključujući izdavanje hiljada dodatnih radnih dozvola za Palestince iz Pojasa Gaze pod upravom Hamasa. Ali napadi su pokrenuli sve veće pozive u Izraelu za oštrijim suzbijanjem.
Izrael je u petak dozvolio palestinskim ženama, deci i muškarcima starijim od 40 godina sa okupirane Zapadne obale da se mole u džamiji Al-Aksa u istočnom Jerusalimu. Muslimansko telo koje nadgleda lokaciju saopštilo je da je 80.000 ljudi prisustvovalo nedeljnim molitvama.
Policija je mobilisala hiljade snaga u i oko Starog grada, gde se nalazi Al-Aksa i druga sveta mesta koja su sveta za Jevreje, hrišćane i muslimane.
Džamija Al-Aksa je treće najsvetije mesto u islamu i nalazi se na vrhu brda koje je najsvetije mesto za Jevreje, koji je nazivaju Brdom hrama. Sveto mesto je dugo bilo žarište izraelsko-palestinskog nasilja.
Izrael je poslednjih godina radio na stranputici palestinskog pitanja, umesto toga fokusirajući se na sklapanje saveza sa arapskim državama protiv Irana. Ali vekovni sukob ostaje nerešiv kao i uvek.
Izrael je zauzeo istočni Jerusalim, Zapadnu obalu i pojas Gaze u bliskoistočnom ratu 1967. Palestinci žele da sve tri teritorije formiraju svoju buduću državu. Poslednji suštinski mirovni pregovori su propali pre više od decenije, a Benet se protivi palestinskoj državnosti, iako podržava korake za poboljšanje njihove ekonomije i kvaliteta života.
Izrael je anektirao istočni Jerusalim u potezu koji nije međunarodno priznat i smatra ceo grad svojim glavnim gradom. Gradi i proširuje jevrejska naselja na okupiranoj Zapadnoj obali, što većina međunarodne zajednice smatra nelegalnim.
Izrael je povukao vojnike i naseljenike iz Gaze 2005. Ali, zajedno sa susednim Egiptom, uveo je parališu blokadu teritorije nakon što je militantna grupa Hamas preuzela vlast od rivalskih palestinskih snaga dve godine kasnije. Izrael i Hamas su od tada vodili četiri rata.
Izrael kaže da sukob proizilazi iz odbijanja Palestinaca da prihvate njihovo pravo da postoje kao jevrejska država i za napade delimično krivi podstrekavanje na društvenim mrežama. Palestinci kažu da su takvi napadi neizbežna posledica skoro 55-godišnje vojne okupacije koja ne pokazuje znake kraja.
