Vrhovni sud SAD će prvi put u svojoj 233-godišnjoj istoriji uključiti crnkinju, nakon što je Senat potvrdio sudiju Ketandži Braun Džekson u grupi od devet članova.
Trojica republikanaca prešla su prolaz kako bi potvrdila njeno imenovanje sa 53 protiv 47 glasova.
Imenovanje sudije Džeksona ispunjava predizborno obećanje predsednika Džoa Bajdena da će crnku staviti na sud.
Čak Šumer, lider većine, nazvao je to „radosnim danom“ za SAD.
Glasanje je nadgledala potpredsednica Kamala Haris, prva crnkinja na toj funkciji.
Gospođa Džekson (51) zameniće sudiju Stivena Brejera, kolegu liberalnog sudiju kome je nekada radila, nakon njegovog penzionisanja u junu.
Doživotno imenovanje će verovatno dovesti gospođu Džekson na klupu decenijama, ali neće promeniti ideološku ravnotežu sadašnjeg suda, sa konzervativnom većinom od 6-3.
Gospođa Džekson je rekla da ima „metodologiju“ za odlučivanje o slučajevima, ali ne i opštu filozofiju. I složila se sa republikanskim senatorima o važnosti poštovanja teksta Ustava, kako su ga osnivači zamislili.
Tokom njene potvrde, demokrate su hvalile njeno iskustvo rada kao javni branilac. Ona će biti prvi sudija Vrhovnog suda od Thurgood Marshalla – prvog crnog sudije Vrhovnog suda – koji će imati iskustvo u karijeri zastupajući optužene.
Pravnik, rodom iz Vašingtona, trenutno sedi u uticajnom američkom Apelacionom sudu za okrug DC. Ima dve diplome na Univerzitetu Harvard i nekada je bila urednica Harvard Lav Reviev-a. Radila je kao javni branilac u Vašingtonu pre nego što se pridružila privatnoj praksi pre imenovanja u sudiju.
Neki republikanci su se zamerili klijentima koje je gospođa Džekson preuzela kao advokat za odbranu – odnosno osumnjičene za terorizam u zalivu Gvantanamo, a neki su je optuživali da je neozbiljna prema zločinu.
Drugi su, međutim, pozdravili različitost iskustva koje je njena pravna karijera donela na klupu tokom, povremeno, veoma nestabilnog i skoro potpuno polarizovanog šestonedeljnog procesa potvrđivanja.
Senatorka Liza Murkovski sa Aljaske, jedna od trojice republikanaca koji su glasali za pravdu Džeksona, rekla je da je ova odluka delimično zasnovana na „odbacivanju korozivne politizacije” koja je oblikovala proces potvrđivanja.
Nova pravda će „Vrhovnom sudu doneti niz iskustava iz sudnice sa kojima se malo ko može meriti s obzirom na njeno iskustvo u parnicama“, rekla je gospođa Murkovski.
Najviši sud igra ključnu ulogu u američkom javnom životu i često je poslednja reč o veoma spornim zakonima i sporovima između država i savezne vlade.
