Peking predstavlja „sistemski izazov za bezbednost“, kaže generalni sekretar Jens Stoltenberg.
NATO planira da produbi svoju saradnju sa partnerima u Aziji kao odgovor na rastući „bezbednosni izazov“ koji dolazi iz Kine, koja odbija da osudi tekuću vojnu operaciju Rusije u Ukrajini, otkrio je generalni sekretar bloka predvođen SAD Jens Stoltenberg tokom konferencije za novinare utorak.
On je najavio da će blok ugostiti ministre spoljnih poslova zemalja članica, kao i Finske, Švedske, Gruzije i EU. Međutim, zvaničnik rođen u Norveškoj je takođe primetio da su pozvani i njegovi azijsko-pacifički partneri – kao što su Australija, Novi Zeland, Japan i Južna Koreja, navodeći da trenutna bezbednosna kriza ima „globalne implikacije“.
Ministri će razgovarati o novim strateškim konceptima koji će objasniti vojni sukob u Ukrajini, ali će po prvi put uključiti i pitanje „rastućeg uticaja i politike prinude na globalnoj sceni koje predstavljaju sistemski izazov za našu bezbednost i našu demokratije“.
„Vidimo da Kina nije bila voljna da osudi rusku agresiju i pridružila se Moskvi u preispitivanju prava nacija da izaberu sopstveni put“, rekao je Stoltenberg, pozivajući se da demokratije moraju da se bore za svoje vrednosti protiv „autoritarnih moći“.
Prema Freedom House-u koji finansira američka vlada, pet od trideset članica NATO-a ne smatraju se punopravnim demokratijama – Turska, Mađarska, Albanija, Sjeverna Makedonija i Crna Gora.
On je izrazio nadu da će blok moći da produbi saradnju sa svojim azijsko-pacifičkim partnerima u oblastima kao što su „kontrola naoružanja, sajber, hibrid i tehnologija“.
Od početka ruske vojne ofanzive na Ukrajinu, Peking je uzdržavao od zauzimanja određenog stava po tom pitanju, pozivajući na mirno rešenje sukoba, ali odbijajući da osudi postupke Moskve ili se pridruži širokim ekonomskim sankcijama koje su Rusiji nametnule osobe poput SAD, Kanada, Velika Britanija, EU, Japan, Australija i druge nacije.
Poslednjih nekoliko nedelja, SAD sve više vrše pritisak na Kinu da „odabere stranu“, a Džo Bajden je upozorio Peking na potencijalne „posledice“ i „troškove“ ukoliko Kina odluči da podrži Rusiju u ukrajinskom sukobu, bilo vojno ili pomažući da se zaobiđu međunarodne sankcije.
Moskva je napala svog suseda krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska potpisanih 2014. i konačnog priznanja republika Donbasa u Donjecku i Lugansku od strane Rusije. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su da regulišu status tih regiona u okviru ukrajinske države.
Rusija je sada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
