Nemački kancelar je tokom diplomatskih odnosa poslednjih nedelja pre rata punih razmera navodno predložio Ukrajini da se odrekne članstva u NATO-u kako bi olakšala sporazum između SAD i Zapada i sprečila rat.
Kako navodi „Evropska istina”, to se navodi u materijalu Volstrit džurnala, na osnovu komunikacije sa izvorima.
Prema novinarima, nisu svi zapadni saveznici verovali američkim obaveštajcima da Putin zaista planira invaziju.
Prema izvorima u Parizu, razgovor francuskog predsednika Emanuela Makrona sa Putinom 7. februara, kada su predsednici sedeli na raznim krajevima dugog stola po 6 sati, izgledao je „još teži nego ranije“. Putin je skoro sve vreme govorio o „istorijskom jedinstvu Rusije i Ukrajine“ i zamerio Zapadu na „licemerju“, dok je Makron nastojao da vrati razgovor u moderne realnosti i na činjenicu da se rat ne može tolerisati.
Slično, prema izvorima, održan je sastanak sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom 15. februara – Putin je ponovo objasnio svoje viđenje istorije, a kancelar je pokušala da prenese da se međunarodni poredak zasniva na poštovanju savremenih granica, ma kako vidi prošlost., a da je u slučaju rata Zapad spreman da primeni sankcije, javno mnjenje u ovim zemljama pozivaće na maksimalnu izolaciju Rusije, a to će značiti i kraj bliske saradnje Nemačke i Rusije.
Kao odgovor, Putin je navodno nazvao zapadne lidere „slabima“ ako zavise od javnog mnjenja.
Na sastanku sa Zelenskim 19. februara, Šolc ga je navodno pozvao da napusti evroatlantski kurs kako bi sprečio rat, kao deo šireg sporazuma između Zapada i Rusije o bezbednosti u Evropi. Ovaj pakt je trebalo da potpišu predsednici SAD i Rusije, koji bi zajednički garantovali bezbednost Ukrajine.
Prema izvorima, Zelenski je rekao da se Putinu ne može verovati i da veruje da će se pridržavati dogovora, a većina Ukrajinaca želi članstvo u NATO. U Nemačkoj, posle toga, još više zabrinuti. Kancelarovi savetnici su verovali da će Kremlj nastaviti da drži trupe blizu granica Ukrajine, nanevši joj ekonomsku štetu, i da će na kraju pokrenuti invaziju.
Nekoliko dana pre rata zapadni lideri su vodili video razgovor. Prema izvorima, tokom razgovora Maron je rekao da je Bajden verovatno poslednja osoba koja još uvek može da spreči rat i pozvao ga da pokuša lično da razgovara sa Putinom. Američki predsednik je pristao i zatražio od Makrona da bude posrednik i preda Putinu. Francuski predsednik je 20. februara razgovarao odvojeno sa obojicom, uključujući i razgovore o porukama za potencijalni sastanak. Međutim, sutradan je Putin obavestio Makrona da nije zainteresovan za samit i da planira da prizna nezavisnost ORDLO-a. On je takođe rekao da je NATO ignorisao bezbednosne brige Rusije i da je navodno planirao da rasporedi nuklearno oružje u Ukrajini. U ovom razgovoru ruski lider je, navodno, direktno rekao Makronu da verovatno „neće komunicirati još neko vreme“, ali ceni „iskrenost razgovora“ i nada se da će jednog dana dijalog biti nastavljen.
Kako navodi izdanje, polovinom januara američki obaveštajci predali su Ukrajini detaljne planove za „blickrig” Kijevu, koji bi mogao da odigra ključnu ulogu u uspešnoj odbrani prestonice u prvim danima rata.
