Usred rata u Ukrajini i rastućih troškova kod kuće, francuski predsednik se suočava sa ljutitim biračkim telom.
Francuski predsednik Emanuel Makron izašao je u ponedeljak na ulice Dižona uoči izbora sledećeg meseca i bio je optužen zbog sve veće cene goriva i struje. On je branio napore svoje vlade da održi cene na nižem nivou, ali je insistirao da on nema „magični odgovor“ na problem i da će javnost „bez sumnje“ morati da se nosi sa određenim poteškoćama.
Otkako su ruske trupe ušle u Ukrajinu pre više od mesec dana, Makron je sebe predstavljao kao jednog od najistaknutijih geopolitičkih igrača u Evropi: razgovarajući sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom lično, fotografisanjem u vojnom duksu posle pregovora, i prošle nedelje najavljujući operaciju koja se tek treba desiti da evakuiše ukrajinski grad Mariupolj „u narednim danima“.
Međutim, sa prvim krugom predsedničkih izbora koji je usledio 10. aprila, Makron se u ponedeljak uputio u grad Dižon kako bi se sastao sa biračima – od kojih su neki bili više zabrinuti za domaća pitanja nego za sukob udaljen 2.000 kilometara.
„Stavite se u kožu obične francuske porodice, to je užasno“, rekao je jedan čovek predsedniku. „Užasno je kupovati, puniti rezervoar. Imao sam pristojnu platu, mogao sam da odem na odmor, da uštedim. Ali to više nije slučaj, postao sam radnik sa niskim primanjima!
„Kako možete napuniti rezervoar gorivom ako košta 140 evra (155 dolara)“, nastavio je čovek, „to je monstruozno!“
Makronov odgovor je bio čvrst. „Nemam magičan odgovor“, odgovorio je. „Povećanje fiksnih troškova je tragedija za srednju klasu.
Predsednik je branio izdvajanje svoje vlade od 2 milijarde evra (2,2 milijarde dolara) za rabate za gorivo – povećanje potrošnje koje vozačima daje oko 15 centi na litar goriva, i pohvalio se sličnim potezima za nadoknađivanje rastućih troškova električne energije – koji su već bili rekordni nivoa mnogo pre nego što je ruska ofanziva na Ukrajinu izazvala udare na globalnim energetskim tržištima.
„Da uzmete struju, da nismo preduzeli mere, vaš račun ne bi samo porastao kao gas, već bi se udvostručio“, rekao je Makron čoveku. „Kada dođe do povećanja cena svega na svetskom nivou, a počne i rat, koji sve komplikuje, cene svega rastu u nebo.
„Pričate mi o Ukrajini, ali šta ako Putin sutra odluči da nam isključi gasni ventil? Šta onda?“ uzvratio je čovek. „Lako je reći: ’Smanjite temperaturu u svojim domovima za jedan ili dva stepena’, ali ja sam to već uradio, ne čekajući da mi neko ovo kaže.
„Bez sumnje, to će morati da se uradi“, priznao je Makron, ponavljajući slične komentare zvaničnika u Nemačkoj. Tamo je ministar poljoprivrede i zaštite potrošača Baden-Virtemberga Peter Hauk poručio građanima da se naviknu da nose džempere kako bi se izborili sa hladnoćom nakon što je podržao potpunu zabranu uvoza ruske nafte i gasa.
Rastuće cene goriva potresle su čitavo Makronovo predsedništvo, a povećanje poreza u 2018. pokrenulo je godine skoro nedeljnih protesta „Žutih prsluka“ koji su prerasli u prikaz nezadovoljstva njegovom neoliberalnom ekonomskom politikom. Međutim, uprkos stalno niskim ocenama odobravanja i trenutnom porastu troškova života, predviđa se da će Makron pobediti u prvom krugu izbora sledećeg meseca.
Ako uspe, verovatno će se suočiti sa desničarskim stavom Marin Le Pen, u obračunu u kojem ankete pokazuju da je pobedio, iako manje udobno nego 2017.
