Holandska pivara Heineken objavila je u ponedeljak da izlazi iz Rusije, što je potez koji naglašava pritisak sa kojim se multinacionalne kompanije suočavaju da prevaziđu puko pauziranje operacija u zemlji i da sledi stopama Hajnekenovog rivala Carlsberga.
Heinekenova strategija u Rusiji evoluirala je kako se rat protezao na drugi mesec. Holandska kompanija je prvo rekla da će zaustaviti nove investicije i izvoz u Rusiju, a zatim je, pre oko tri nedelje, rekla da će prestati da proizvodi, reklamira i prodaje Hajnekenove proizvode tamo.
U ponedeljak je to signaliziralo definitivniji prekid od Rusije. „Zaključili smo da vlasništvo Heinekena nad poslovanjem u Rusiji više nije održivo niti održivo u trenutnom okruženju“, saopštila je kompanija. Heineken će nastaviti sa smanjenim poslovanjem u Rusiji — radi bezbednosti svojih zaposlenih i da bi „minimizirao rizik od nacionalizacije“ ili dovođenja u državno vlasništvo, rekao je proizvođač piva — sve dok ne nađe kupca za posao.
Suočen sa sankcijama i korporativnim egzodusom, predsednik Rusije Vladimir V. Putin je zapretio da će preuzeti kontrolu nad imovinom zapadnih preduzeća u zemlji.
Hajnekenov odlazak takođe ilustruje kako kompanije pokušavaju da izbalansiraju vernost akcionarima, zaposlenima i društvu. Odluka Hajnekena sledila je sličan put kao i danska pivara Carlsberg, koja je mnogo više izložena Rusiji od holandske kompanije. Karlsberg je prošle nedelje rekao da takođe nastoji da proda svoje rusko poslovanje.
Heineken je rekao da će garantovati plate za svojih 1.800 zaposlenih u Rusiji do kraja godine. Povlačenje iz Rusije koštaće Hajneken, koji ima oko 82.000 radnika širom sveta, oko 400 miliona evra, navodi kompanija.
Promenljiva očekivanja javnosti od kompanija uticala su na odgovor kompanija na ruski rat u Ukrajini. Na primer, iako je Heineken kritikovan zbog toga što je nastavio da kuva pivo u Ruandi tokom tamošnjeg genocida, nije se suočio sa tolikom reakcijom. A Coca-Cola je prodavala piće u nacističkoj Nemačkoj.
