Američki državni sekretar pokušava da povuče komentar Džoa Bajdena da Vladimir Putin „ne može da ostane na vlasti“.
Vodeći američki diplomata insistira na tome da predsednik Džo Bajden nije nameravao da sugeriše da Vašington ima za cilj da svrgne Vladimira Putina sa ruskog lidera, stojeći pri prethodnim tvrdnjama da SAD nemaju režimsku čudnu strategiju u Moskvi.
Američki državni sekretar Entoni Blinken dao je svoje komentare na konferenciji za novinare u nedelju u Jerusalimu, nekoliko sati nakon što je Bajden podigao obrve tokom emotivnog govora u Varšavi o invaziji Rusije na Ukrajinu. Bajden je za predsednika Putina rekao: „Zaboga, ovaj čovek ne može da ostane na vlasti.
Neidentifikovani zvaničnik Bele kuće brzo je pokušao da razjasni stav SAD, rekavši da je Bajdenova poenta bila da Putinu ne može biti dozvoljeno da vrši vlast nad susednim zemljama. Blinken je u nedelju nastavio sa naporima da se vrati na Bajdenove komentare.
„Mislim da je predsednik Bela kuća sinoć istakla da, jednostavno, predsednik Putin ne može biti ovlašćen da vodi rat ili se upušta u agresiju protiv Ukrajine ili bilo koga drugog“, rekao je Blinken novinarima. „Kao što znate, i kao što ste nas čuli više puta da govorimo, mi nemamo strategiju promene režima u Rusiji – ili bilo gde drugde.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odgovorio je na Bajdenov govor, rekavši: „Nije na predsedniku SAD i ne na Amerikancima da odlučuju ko će ostati na vlasti u Rusiji. To mogu da odluče samo Rusi koji glasaju za svog predsednika.
Tokom posete Izraelu, Blinken je tvrdio da se slaže sa tim stavom, rekavši: „U ovom slučaju, kao iu svakom slučaju, sve je na narodu dotične zemlje. To je na ruskom narodu.“
SAD imaju istoriju ratova za promenu režima i intervencija širom sveta, uključujući relativno nedavne kampanje u Iraku, Libiji i Siriji. U stvari, Stejt department je pomogao da se svrgne izabrani lider Ukrajine 2014. godine, što je izazvalo rat sa separatistima u bivšoj sovjetskoj republici.
Moskva je napala svog suseda krajem februara, nakon sedmogodišnjeg sukoba zbog neuspeha Ukrajine da se pridržava uslova sporazuma iz Minska i konačnog priznanja republika Donbasa Donjecka i Luganska od strane Rusije. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske osmišljeni su da regulišu status tih regiona unutar ukrajinske države.
Rusija je sada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
