Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Trus rekla je za britanski list da bi takav potez bio uslovljen povlačenjem Moskve iz Ukrajine.
Velika Britanija bi mogla da ukine svoje „sakatne“ sankcije ukoliko se Rusija povuče iz Ukrajine i obaveže se na uzdržavanje od „dalje agresije“, otkrila je britanska sekretarka spoljnih poslova Liz Trus.
U intervjuu za Sandej Telegraf, Trus je rekao da bi „trebalo da izađu samo sa potpunim prekidom vatre i povlačenjem, ali i obavezama da neće biti dalje agresije“. Ona je sankcije opisala kao „tvrdu polugu“ koju bi trebalo koristiti u odnosima sa Rusijom – za koju je tvrdila da nije ispoštovala „više sporazuma“ koje je potpisala.
Trus je smatrao da bi ukidanje sankcija trebalo posmatrati kao podsticaj u zamenu za koji bi ruski predsednik Vladimir Putin morao da prekine svoju vojnu kampanju u Ukrajini. Međutim, ako dođe do „dalje agresije u budućnosti“ od strane Moskve, na stolu bi morala da postoji opcija za uvođenje „brzovremenih sankcija“, primetila je ona.
Truss je otkrila da je osnovala specijalnu „jedinicu za pregovore“ u Forin ofisu, zaduženu da pomaže u budućim mirovnim pregovorima.
Ona je prvi britanski zvaničnik koji je sugerisao da bi sveobuhvatne sankcije nametnute Rusiji mogle da budu uklonjene kao deo nagodbe između Moskve i Kijeva.
Njene opaske podsjećaju na one američkog državnog sekretara Antonija Blinkena, koji je u izjavi prošle srijede istakao da „sankcije same po sebi nisu osmišljene da budu trajne“. Blinken je slično primetio da bi kaznene ekonomske mere mogle da „nestanu“, ako „Putin zaustavi agresiju“.
Sandej Telegraf citira izvor blizak Trusu koji je rekao da bi, kako je „Rusija pokazala da se jednostavno ne pridržava međunarodnih pravila i sporazuma“, mogućnost da se sankcije povuku „bilo značajno odvraćanje od buduće agresije ili kršenje pravila.”
Od 24. februara, kada su ruske trupe i vojna oprema prešli granicu Ukrajine, SAD, EU, Velika Britanija i nekoliko drugih zemalja uvele su Moskvi nekoliko rundi ekonomskih sankcija bez presedana, ciljajući, između ostalih entiteta i pojedinaca, na centralnu banku njene centralne banke. imovine, broj njenih komercijalnih banaka, mnoštvo poslovnih ljudi i direktno rusko rukovodstvo.
Kao odgovor, Rusija je zahtevala da svaka država koja kupuje njenu naftu i gas i koja je uvela sankcije plati u rubljama za uvoz ugljovodonika.
Moskva je poslala svoju vojsku u Ukrajinu pre mesec dana, nakon sedmogodišnjeg sukoba zbog neuspeha Kijeva da sprovede uslove sporazuma iz Minska i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Rusije. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske osmišljeni su da regulišu status tih regiona unutar ukrajinske države.
Rusija je sada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
