Poverenici za zaštitu ravnopravnosti prošle godine obratilo se 3.200 građana, bilo pritužbom ili za informaciju. Brankica Janković ističe da je najviše obraćanja u prošloj godini bilo u vezi s imunizacijom i kovid propusnicama. Najnoviji, 12. izveštaj koji je podnet Skupštini, pokazuje da su se građani najčešće žalili i na diskriminaciju prilikom zapošljavanja, na poslu, pred organima vlasti. I pored ponavljanja nekih grešaka, ocenila je da je Srbija imala veoma dobre mere za saniranje krize izazvane pandemijom.
Prošlu godinu obeležila je aktuelna zdravstvena kriza izazvana kovidom 19 pa je i logično, ističe Brankica Janković za RTS, da su se građani najviše obraćali u vezi s problemima nedovoljne dostupnosti zdravstvene zaštite za druga oboljenja tražeći i proširenje liste lekova i terapija na teret Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja.
Najviše obraćanja je, navodi, bilo u vezi s imunizacijom i kovid propusnicama.
„Recimo da je polovina osnovana, a polovina se u postupku utvrdi da nije osnovana, ali u krajnjem slučaju očekivano je da će najviše pritužbi u oblasti zdravstva ili na osnovu zdravstvenog stanja. Drugi su pol i starosno doba s obzirom na situaciju“, precizirala je Jankovićeva.
Takođe, dodaje da su bile prisutne i neke stare boljke, poput nedostatka mešovito zdravstvenih socijalnih usluga, drugačijeg tretmana na tržištu rada zbog zdravstvenog stanja ali i nepovoljan položaj u segementima, HIV obolelih, starijih pacijenata, dece i građana obolele od retkih bolesti.
Istakla je da su najveći pomaci učinjeni u sistemu zdravstva, pre svega u zdravstvenoj infrastrukturi, povećanjem fonda za retke bolesti.
Sve pohvale poverenica upućuje za dobro organizovanu imunizaciju i jednaku dostupnost vakcina za sve naše, ali i građane regiona.
Jankovićeva ukazuje da su svih 12 godina predmet najvećeg broja pritužbi bile dve oblasti – tržište rada i postupak zapošljavanje i druga oblast organi javne vlasti. To je, ocenjuje i očekivano, jer su to egzistencijalne stvari.
Najviše pritužbi se podnosi u oblasti obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite, kako protiv Ministarstva tako i institucija u sistemu.
Međutim, ističe da tu ne treba donositi pogrešne zaključke, da građani ne steknu pogrešan zaključak da neko loše radi zato što je najviše pritužbi.
„To su vitalno važne službe i normalno je da će najveći broj pritužbi biti protiv centara za socijalni rad, jer se najveći broj ostvarivanja prava i dešava pred njima. Normalno je da će se manje žaliti u sistemu bezbednosti, mada i tamo ima pritužbi, u kulturi u sportu“, objasnila je Jankovićeva.
Istraživanje Poverenika za ravnopravnost pokazuje da je u Srbiji u odnosu na zemlje EU značajan deo populacije u dugotrajnom siromaštvu i da su mladi između 16. i 24. godine u Srbiji izloženi većim rizicima od siromaštva i socijalne isključenosti.
Jankovićeva naglašava da je Izveštaj Vladinog tima za smanjenje siromaštva za njih najvalidniji.
„Jedan broj mera se već sprovodi kada je u pitanju broj mladih, poput veće uposlenosti, imamo i direktne mere finansijske pomoći. Međutim, mladi treba da učestvuju u kreiranju javnih politika“, ukazala je ona.
Ističe da su paketi finansijske pomoći mladima bili značajni ne samo finasijski nego i psihološki u vremenima krize i bitno je da država blagovremeno reaguje.
I pored ponavljanja nekih grešaka, zaključila je da je Srbija imala veoma dobre mere za saniranje krize izazvane pandemijom.
