Sjedinjene Države su u petak uvele sankcije ruskom milijarderu Viktoru Vekselbergu, trojici članova porodice portparola predsednika Vladimira Putina i zakonodavcima u poslednjoj kazni za rusku invaziju na Ukrajinu.
Rusija se suočila sa nizom mera otkako je pokrenula svoju invaziju 24. februara, najveći napad na evropsku državu od Drugog svetskog rata. Među onima koji su pogođeni sankcijama u petak je 10 ljudi u upravnom odboru VTB banke, drugog po veličini zajmodavca u Rusiji, i 12 članova Dume, donjeg doma ruskog parlamenta, navodi se u saopštenju američkog Ministarstva finansija.
„Trezor nastavlja da smatra ruske zvaničnike odgovornim za omogućavanje Putinovog neopravdanog i ničim izazvanog rata“, rekla je sekretarka finansija Dženet Jelen.
Putinov portparol Dmitrij Peskov bio je na meti 3. marta. Mere od petka odnose se na njegovu ženu i dvoje odrasle dece. Oni vode „luksuzne stilove života koji nisu u skladu sa platom državnih službenika Peskova“, navodi se u saopštenju Ministarstva finansija.
Kremlj nije odmah odgovorio na Rojtersov zahtev za komentar.
Četiri člana odbora Novikombanke, uključujući predsednicu Elenu Georgijevu, i ABR menadžment i četiri člana odbora, uključujući predsednika Banke Rusija Dmitrija Lebedeva i viceguvernera Sankt Peterburga Vladimira Knjaginina, takođe su pod udarom sankcija, saopštio je Stejt department.
Sredinom februara, Donji dom ruskog parlamenta izglasao je da traži od Putina da prizna dva otcepljena regiona na istoku Ukrajine koje podržava Rusija.
Jedanaest članova i predsednik Vjačeslav Volodin dodato je u petak na spisak sankcija.
„Današnje imenovanje dalje uzima u obzir one aktere koji su bili direktno odgovorni za nelegitimno i nezakonito priznanje Rusije… i omogućavanje lažnog izgovora koji je Putin koristio da opravda… ničim izazvan rat protiv Ukrajine“, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Opravdavajući taj potez u to vreme, Volodin je rekao: „Kijev ne poštuje sporazume iz Minska. Našim građanima i sunarodnicima koji žive u Donbasu potrebna je naša pomoć i podrška. Sporazumi iz Minska su par sporazuma potpisanih 2014. i 2015. godine u nadi da će se okončati nasilje između proruskih separatista u istočnoj Ukrajini i vlade u Kijevu.
Rusija svoje akcije u Ukrajini naziva „specijalnom operacijom“ za koju kaže da nije osmišljena da okupira teritoriju, već da uništi vojne kapacitete svog južnog suseda i uhvati ono što smatra opasnim nacionalistima.
