Globalne banke suočavaju se sa teškim i skupim procesom ako odluče da zatvore poslovanje u Rusiji, kažu bankarski izvori i stručnjaci, što komplikuje odluke o tome da li treba da se povuku.
Sankcije uvedene Rusiji nakon njene nedeljne invazije na Ukrajinu i odmazde Moskve pokrenule su pitanje koliko još banke mogu da nastave.
Jedan bankarski izvor je izrazio posebnu zabrinutost zbog toga kako banke upravljaju nalogom o kreditiranju u rubljama i implikacijama za strane kompanije u Rusiji. Banke takođe vagaju rizik po svoju reputaciju ako ostanu tamo.
Iako banke još nisu najavile izlazak, najmanje jedan globalni zajmodavac sa operacijama u Rusiji stvara interni tim i radi sa spoljnim advokatima i konsultantima kako bi utvrdio da li bi i kako mogao da izađe pre nego što objavi javno saopštenje, rekao je jedan bankarski izvor.
Britanski energetski giganti BP i Shell prošle nedelje su rekli da će napustiti Rusiju. BP napušta svoj udeo u ruskom naftnom gigantu Rosnjeftu, što rezultira optužbama u iznosu do 25 milijardi dolara, navodi se u saopštenju.
Banke će se, međutim, teže izvući, kažu stručnjaci.
„Za naftnu kompaniju, odlazak iz rafinerijske imovine u Rusiji može biti jednostavno kao odbacivanje ključeva i odlazak, ali jednostrani izlazak nije moguć za kompaniju za finansijske usluge“, rekao je Dan Avrei, profesor na Pravnom fakultetu Cornell koji je specijalizovan za finansijska regulativa.
U normalnim okolnostima, banke ne bi mogle da napuste zemlju bez saglasnosti njenih regulatora i centralne banke. Takođe bi im bio potreban voljan kupac koji bi preuzeo kontrolu nad njihovim kreditima i drugim obavezama, kažu stručnjaci.
„Ne možete samo jednostrano da odustanete od kreditnih obaveza i drugih vrsta finansijskih potraživanja“, rekao je Avrei. „Neko je na drugoj strani i to će sve učiniti mnogo komplikovanijim.
Naročitu zabrinutost izazvala je naredba Kremlja od 1. marta kojom se zabranjuje pozajmljivanje i kreditiranje u rubljama licima stranih država koja počine neprijateljska dela, rekao je jedan bankarski izvor.
Banke bi trebalo da razrade implikacije toga na njihovo poslovanje i da li je to zabranilo inostranim kompanijama u Rusiji – iz zemalja koje su sankcionisale Moskvu – da pristupe kreditnim olakšicama u rubljama, što bi zadalo udarac njihovoj mogućnosti da posluju u zemlji, da rekao je izvor. Izvor je postavio pitanje da li bi strane banke mogle da nastave da rade u Rusiji s obzirom na okolnosti.
Globalne banke takođe pokušavaju da shvate kako američke sankcije ruskoj centralnoj banci mogu da utiču na srodnu infrastrukturu i tržišne vodovodne mreže, i veoma su oprezne kada identifikuju vezu sa centralnom bankom, prema dva izvora iz industrije sa sedištem u SAD. To bi takođe moglo da učini da globalne banke ne žele da obavljaju transakcije u rubljama.
Sankcije su praktično okončale svaku realnu šansu da globalne banke prodaju rusku imovinu, rekao je jedan visoki bankarski izvor koji je tražio da ostane neimenovan. To ostavlja ukidanje imovine ili njihovo otpisivanje kao jedine održive opcije, rekao je izvor, što bi uključivalo finansijski udar.
Jedna od opcija koja se procenjuje je da li bi banke mogle da budu tužene od strane klijenata u Rusiji ako odustanu od obaveza, rekao je taj bankarski izvor.
Neke banke bi mogle da traže da zadrže skeletne operacije u Moskvi, umesto da se u potpunosti povuku, rekao je isti izvor. Time bi se izbegle komplikacije u vezi sa ponovnim podnošenjem zahteva za bankarsku licencu i izgradnjom preduzeća od nule u budućnosti.
Američke banke koje posluju u Rusiji odbile su komentar ili nisu odgovorile na komentar.
Citigroup, američka banka koja je najviše izložena Rusiji, već doživljava koliko je teško otići.
Banka je prošle godine najavila da će prodati svoje rusko poslovanje sa potrošačima kao deo šireg restrukturiranja. Jedini javno navedeni kupac bila je ruska državna banka VTB banka, koja je predmet američkih sankcija.
Sumnjivo je da li bi Citigroup mogao da obavi transakcije sa drugim ruskim kupcem zbog sankcija i malo je verovatno da će strane banke u ovom trenutku hteti da kupe rusku imovinu, kažu analitičari i advokati.
Izvršna direktorka Citigroup-a Džejn Frejzer rekla je u sredu da je „prerano reći“ da li se prodaja može nastaviti. U međuvremenu, njen glavni finansijski direktor Mark Mejson rekao je da bi banka mogla da otpiše skoro polovinu svoje izloženosti Rusiji od 9,8 milijardi dolara.
Austrijska Raiffeisen Bank International razmatra napuštanje Rusije, rekle su Rojtersu ove nedelje dve osobe upućene u to pitanje, što bi bio korak koji bi je učinio prvom evropskom bankom koja je to učinila od invazije te zemlje na Ukrajinu.
Američke banke su već smanjile svoju izloženost nakon što su Rusiji uvedene sankcije nakon aneksije Krima 2014. Međutim, banke poput JPMorgan Chase & Co, Morgan Stanley i Citigroup nastavile su da osiguravaju i savetuju o ruskim poslovima i zadržati osoblje u zemlji.