Ruski predsednik Vladimir Putin pokušava da zaustavi tok zapadnih preduzeća koji beže iz zemlje zbog njegove odluke da vodi rat protiv Ukrajine.
Kontrolu kapitala osmišljenu da zaustavi egzodus najavio je ruski premijer Mihail Mišustin, javile su u utorak državne novinske agencije TASS i RIA. Zapadne kompanije su donosile odluke zbog „političkog pritiska“, rekao je on, i biće sprečene da prodaju rusku imovinu dok se taj pritisak ne smanji.
„Da bi se omogućilo preduzećima da donose odluke zasnovane na informacijama, pripremljen je nacrt predsedničkog dekreta za uvođenje privremenih ograničenja na izlazak iz ruske imovine“, rekao je Mišustin. „Očekujemo da će oni koji su investirali u našu zemlju moći da nastave da rade ovde.
Naftni gigant BP (BP) jedna je od najistaknutijih kompanija koja je napustila Rusiju otkako su njene trupe prošle nedelje izvršile invaziju na Ukrajinu. U nedelju je saopšteno da planira da napusti svoj udeo od 19,75 odsto u najvećoj ruskoj naftnoj kompaniji Rosnjeft i njihova zajednička preduzeća — što predstavlja jednu od najvećih stranih investicija u Rusiji.
Drugi su od tada sledili njihov primer, uključujući Shell (RDSA) i norveški Ekuinor.
U utorak, Ekkon Mobil (KSOM) se obavezao da će ostaviti svoj poslednji preostali naftno-gasni projekat u Rusiji, i da neće ulagati u nova dešavanja u naftom bogatoj zemlji. Poduhvat Sahalin-1 je „jedna od najvećih pojedinačnih međunarodnih direktnih investicija u Rusiji“, navodi se na veb stranici projekta.
To je došlo ubrzo nakon što je francuski Total Energies rekao da neće obezbediti novi kapital za ruske projekte i procenjivao uticaj promena zapadnih sankcija na svoje postojeće investicije u zemlji.
Visa i Mastercard takođe rade na sprovođenju sankcija protiv Rusije. Oba provajdera kreditnih kartica izjavila su ove nedelje da preduzimaju korake da se pridržavaju mera kako su se razvijale.
U saopštenju od ponedeljka, Mastercard je rekao da je već „blokirao više finansijskih institucija“ iz svoje mreže kao rezultat sankcija, i da će „nastaviti da sarađuje sa regulatorima u narednim danima“.
Veliki globalni investicioni fondovi pridružuju se kompanijama u pokušaju da bace rusku imovinu. Norveški državni fond vredan 1,3 triliona dolara će prodati akcije u 47 ruskih kompanija, kao i ruske državne obveznice, rekao je u nedelju norveški premijer.
Rusija se bori da spreči finansijski krah otkako su Sjedinjene Države, Evropska unija i drugi zapadni saveznici uveli sankcije velikom delu bankarskog sistema zemlje, uključujući zamrzavanje stotina milijardi dolara vrednih deviznih rezervi koje je Moskva godinama gomilala kako bi zaštitila ruske privreda. Analitičari kažu da bi te mere mogle dovesti do bankarske krize.
Rublja je u ponedeljak pala za oko 25% i sada vredi oko jedan američki cent. Izgubio je otprilike polovinu svoje vrednosti od kada je Rusija prvi put napala Ukrajinu 2014. godine, anektirajući Krim i pokrenuvši mnogo ograničenije sankcije. Ruska berza nije otvorena za trgovinu ove nedelje, ali su akcije ruskih kompanija koje kotiraju u inostranstvu pale.
Ruski zvaničnici su već preduzeli hitne mere kako bi pokušali da stabilizuju finansijski sistem. Centralna banka je više nego udvostručila kamatne stope na 20 odsto i privremeno zabranila ruskim brokerima da prodaju hartije od vrednosti koje drže stranci. Vlada je naredila izvoznicima da razmene 80% svojih deviznih prihoda za rublje i zabranila je rezidentima Rusije da vrše bankovne transfere van Rusije.
„Siguran sam da će pritisak sankcija na kraju popustiti, a pobediće oni koji ne budu kočili svoje projekte u našoj zemlji, podlegnuvši parolama stranih političara“, rekao je Mišustin.
