Tužilac Međunarodnog krivičnog suda (MKS) u Hagu najavio je da će pokrenuti istragu o mogućim ratnim zločinima ili zločinima protiv čovečnosti u Ukrajini.
Karim Kan je rekao da je Ukrajina, iako nije članica MKS, dodelila nadležnost sudu. On je rekao da ima osnova da se otvori istraga na osnovu prethodne preliminarne istrage o Krimu i Donbasu objavljenoj prošle godine i aktuelnih dešavanja u Ukrajini.
„Već sam zadužio svoj tim da istraži sve mogućnosti za očuvanje dokaza“, rekao je Kan, britanski advokat.
Rekao je da bi mogao da ode kod sudija MKS-a da odobre istragu, ali bi bilo brže kada bi država članica MKS-a uputila slučaj njegovoj kancelariji, „što bi nam omogućilo da aktivno i odmah nastavimo sa nezavisnim i objektivnim istragama kancelarije”.
Ranije tokom dana, Litvanija je pozvala MKS da otvori istragu o mogućim ratnim zločinima koje su počinile Rusija i Belorusija u Ukrajini.
Uz sve više dokaza o ruskoj upotrebi neselektivne kasetne municije na ukrajinske gradove, a posebno sravnjivanje stambenih zgrada u Harkovu, vlada u Kijevu takođe priprema slučaj protiv Moskve koji će biti odnesen u Hag.
Ukrajina je takođe tužila Rusiju pred Međunarodnim sudom pravde (ICJ) zbog toga što je pokrenula invaziju pod izgovorom lažnih tvrdnji o genocidu počinjenom protiv onih koji govore ruski jezik u zemlji.
Dejvid Bosko, ekspert za međunarodnu pravdu na Univerzitetu Indijana, rekao je da je podnesak Međunarodnog suda pravde „na neki način simboličan potez Ukrajine“.
„To neće doneti mnogo jer zapravo nije jasno da li će MSP imati nadležnost“, rekao je Bosko. „A onda čak i ako to urade, to je nešto što bi potrajalo mnogo, dugo.“
Čak i pre Khanove objave, nekoliko grupa je počelo da prikuplja dokaze o ratnim zločinima za buduća suđenja u MKS-u ili negde drugde.
Eliot Higins, osnivač agencije za istraživačko novinarstvo Bellingcat, rekao je da grupa radi sa drugim organizacijama na očuvanju dokaza koji će biti prihvaćeni na sudu.
„Radimo na pitanjima vezanim za odgovornost koristeći dokaze otvorenog koda već duže vreme, tako da smo veoma upoznati sa potrebama zainteresovanih strana kao što je ICC“, rekao je Higins.
„Naš cilj bi tada bio da te podatke učinimo dostupnim svakom procesu odgovornosti koji želi da ih koristi. Cilj nam je da imamo, u najmanju ruku, podatke o datumu i geolokaciji, a zatim radimo na dodavanju drugih podataka, kao što su tip dokumentovanog kršenja, municija prikazana u video snimcima, itd.
Kanov prethodnik na mestu tužioca MKS-a, Fatou Bensouda, objavio je 2020. da postoji dovoljno dokaza iz sukoba u istočnoj Ukrajini i na Krimu da se pokrene istraga, ali sudije MKS-a nisu dale svoje odobrenje. Kan je rekao da je, nakon što je pregledao Bensudin slučaj, „zadovoljan da postoji razumna osnova da verujem da su i navodni ratni zločini i zločini protiv čovečnosti počinjeni u Ukrajini“.
Bosko je rekao da nakon podneska Litvanije, Kan neće morati da traži odobrenje sudija da pokrene novu istragu i da bi mogao brzo da počne sa radom.
„Ako će MKS da istražuje, to znači iz njihove perspektive da oni imaju jurisdikciju nad bilo kojim Rusima na teritoriji Ukrajine i nad svim zločinima počinjenim na teritoriji Ukrajine“, rekao je Bosko. Ali to mora da bude ili ratni zločin, zločin protiv čovečnosti ili genocid.
Rimski statut, osnivački dokument MKS-a, izmenjen je 2018. kako bi uključio zločin agresije. Međutim, u svojoj izjavi, Kan je rekao da nema nadležnost da istražuje taj zločin jer ni Rusija ni Ukrajina nisu potpisnice Rimskog statuta.
