Ministarstvo privrede je potvrdilo da će svi punoletni građani 22. septembra dobiti po 6.000 dinara iz Akcionarskog fonda. Međutim, oni koji su nasledili više akcija neće dobiti veće iznose, jer je naknada vezana za status nosioca prava. Advokat Goran Cvetković naglašava da zakon o besplatnim akcijama stvara konfuziju u vezi sa pravima akcionara.
Cvetković objašnjava da član 3 Zakona propisuje da nosioci prava imaju pravo na jednak iznos novčane naknade, bez obzira na broj akcija. Ovaj princip se suočava s problemima kada se uporedi s pravilima akcionarskog prava. Akcionarski fond je osnovan kao zatvoreno akcionarsko društvo, ali se postavlja pitanje šta se dešava kada neko stekne dodatne akcije.
Prema zakonu, osoba koja stekne dodatne akcije ostaje nosilac prava sa istim iznosom naknade. Cvetković ističe da zakon razdvaja vlasništvo nad akcijama i ekonomska prava koja iz toga proizlaze. Ovo može dovesti do gubitka osnovnih funkcija akcija, jer se prava na novčanu naknadu ne menjaju.
U svetlu najavljenih izmena zakona, Cvetković postavlja pitanje kako će se proširiti krug lica sa pravom na isplatu. Ako se referentni datum pomera, postavlja se pitanje granice primene istog principa u budućnosti. U zemljama sa tradicijom akcionarstva, povećanje broja akcionara obično ide kroz emitovanje novih akcija.
Cvetković naglašava da se ovaj zakon ne može objasniti isključivo pravilima akcionarskog prava, jer se prilagođava ciljevima socijalne politike. Svaka izmena zakona otvara nova pitanja i nedoslednosti, što može dovesti do složenih situacija. Rasprava o Akcionarskom fondu nije samo pravno pitanje, već i pitanje zakonodavne politike.
Na kraju, Cvetković ističe da se ovde sukobljavaju logika tržišta kapitala i logika socijalne preraspodele. Dok logika kapitala zahteva isplatu prema broju akcija, socijalna preraspodela favorizuje isplatu prema nosiocu prava. To je granica gde prestaje tržišna ekonomija.
