Podmornica na daljinsko upravljanje naišla je na hobotnicu koja je čuvala jaja na steni duboko u morskom kanjonu.
Istraživači su joj se vraćali godinama. Kada su izračunali koliko je dugo bdela nad potomcima, došli su do neverovatnog podatka – čak 53 meseca nije napuštala jaja niti je primećeno da je išta pojela.
U dubokom morskom kanjonu uz obalu Kalifornije, na oko 1.400 metara dubine, istraživači su 2007. godine naišli na ženku hobotnice.
Bila je pričvršćena za uspravnu stenu i čuvala je gomilu jaja.
Snimili su je i nastavili dalje.
Kada su se nekoliko meseci kasnije vratili na isto mesto, i dalje je bila tamo.
Ista jedinka, isto mesto
Znali su da je reč o istoj hobotnici jer je imala prepoznatljive ožiljke.
Od tada su joj se redovno vraćali i ukupno je posetili 18 puta tokom nekoliko godina.
Svaki put nalazila se na istoj steni, iznad istih jaja.
Kako je vreme prolazilo, jaja su rasla i postajala sve prozirnija, pa su se kroz njih mogli videti mladunci.
Istovremeno, hobotnica je postajala sve mršavija, koža joj je gubila boju, a oči su postajale mutne.
Čak 53 meseca
Poslednji put viđena je 2011. godine.
Kada su izračunali period između prvog i poslednjeg susreta, utvrdili su da je čak 53 meseca, odnosno četiri godine i pet meseci, neprekidno čuvala svoja jaja.
To je najduži period čuvanja potomstva ikada zabeležen kod bilo koje životinje.
Poređenja radi, kod plitkovodnih vrsta hobotnica taj period traje najviše nekoliko meseci.
Ista ženka praćena je 18 puta na dubini od 1.400 metara. Jaja je čuvala 53 meseca, što predstavlja najduže zabeleženo čuvanje potomstva kod bilo koje životinje, a za sve to vreme nije primećeno da se hranila.
Zašto nije jela?
Tokom svih poseta nijednom nije viđena kako jede.
U njenoj blizini nisu pronađeni ostaci hrane, a jednom prilikom ponuđena joj je hrana koju nije prihvatila.
Hobotnica koja čuva jaja ne sme da ih napusti jer bi ih drugi stanovnici morskih dubina odmah pojeli.
Takođe, ne sme da prestane da ih neprestano zapljuskuje mlazovima vode, jer bi se jaja ugušila i prekrila naslagama.
Zbog toga ostaje na istom mestu do samog kraja, trošeći sopstvene zalihe energije.
Zašto je to trajalo toliko dugo?
Odgovor leži u temperaturi vode.
Na toj dubini temperatura je stalno oko tri stepena Celzijusa.
Zbog hladnoće se svi procesi odvijaju mnogo sporije, pa razvoj mladunaca u jajima traje godinama umesto nedeljama.
Zauzvrat, mladunci se izležu razvijeniji i spremniji za život nego kod plitkovodnih vrsta.
Kada su istraživači poslednji put došli na to mesto, na steni su zatekli samo prazne opne jaja i nekoliko ostataka. Hobotnice više nije bilo.
