Od 35 evropskih država za koje Eurostat ima podatke, samo su Severna Makedonija i Holandija imale veći procenat zaposlenih na određeno od Srbije. U Srbiji je prošle godine skoro svaki sedmi zaposleni bio na ugovoru na određeno, što ukazuje na specifičnosti tržišta rada.
Ovi ugovori su najčešće prisutni u sektorima kao što su ugostiteljstvo, poljoprivreda i građevina, gde se radnici zapošljavaju sezonski. Milan Predojević, pravnik, objašnjava da se ovakvi ugovori često zaključuju zbog privremeno povećanog obima posla ili potrebe da se određeni posao završi u predviđenom roku.
Međutim, sezonski poslovi nisu jedini razlog za visoki udeo zaposlenih na određeno u Srbiji. Hrvatska, koja ima izraženu potražnju za sezonskim radnicima, beleži znatno niži udeo takvih ugovora, što ukazuje na druge uzroke u Srbiji.
Jedan od ključnih faktora je zabrana zapošljavanja za stalno u javnom sektoru, koja važi od 2013. godine. Ova zabrana dovela je do povećanja broja radnika na određeno, jer se u državnim institucijama pribegava stalnom obnavljanju ugovora na određeno.
Olja Mirković Grulović, pravnica, ističe da zaposleni često rade na određeno i po nekoliko decenija, dok su konkursi za prijem na neodređeno veoma retki. Ova situacija stvara nesigurnost među radnicima, posebno u prosveti, gde se ugovori često obnavljaju svake godine.
Željko Matić iz Foruma beogradskih gimnazija naglašava da prosvetni radnici mogu izgubiti posao nakon svakog letnjeg raspusta, što dodatno komplikuje njihovu situaciju. Psihološkinja Sarita Bradaš dodaje da nesigurnost zaposlenja utiče na kvalitet života radnika, jer otežava planiranje budućnosti.
