Helsinški odbor je u svom saopštenju naglasio da se sećanje na Srebrenicu ne može posmatrati samo kao pitanje istorijske istine. Prema njihovim rečima, to je test političke zrelosti i demokratskog kapaciteta društva. Poricanje genocida se ne može smatrati odbranom nacionalnih interesa, već je to odbrana politike koja je Srbiju dovela do ratova i međunarodne izolacije.
Ova politika, kako se navodi, opstaje kroz autoritarni model vladanja i kontrolu medija. Takođe, koristi se nacionalizam kao sredstvo za očuvanje vlasti. Helsinški odbor ističe da je borba za istinu o Srebrenici povezana sa studentskom borbom za demokratsku Srbiju.
Zahtevi studenata za vladavinom prava i odgovornošću predstavljaju otpor sistemu koji se oslanja na manipulaciju i negiranje odgovornosti. Borba za istinu o Srebrenici i borba za demokratsku Srbiju su deo iste borbe. Ova borba se temelji na pravdi i činjenicama, a ne na političkoj lojalnosti ili propagandi.
